Nebo je nekada samo jedan san
`Scuse me while I kiss the sky, moj omiljeni stih, prašti sa MP3 Jimi Hendrix, dok se vraćam sa izložbe slika mlade umetnice Anite Bunčić, otvorene u Galeriji SULUJ u ponedeljak, 7. aprila. I kao što vidite - ništa nije slučajno. Veliki talenti i genijalci uvek se nekako nađu, a mi obični smrtnici smo tu samo da uživamo u njihovom umeću, i po malo sanjarimo zagledani u nebo.
„Nebo je za mene igra svetlosti i boje, doživljeni etar, prostranstvo, iskustvo praznine i prostor u kome se odvija dinamizam svetlosti. Ono je nekada ples, nekada bitka, a nekada samo jedan san“, rekla je o svom delu Anita Bunčić.„... Nebo je nekada samo jedan san.“
San ili... Nebo, i Horizont i Oblaci i... O nekim stvarima ne vredi pričati - treba ih jednostavno doživeti - videti, a u ovom slučaju nije ih lako bilo ni videti, jer ljubitelji lepe umetnosti i lepe umetnice, došli su u zaista velikom broju. Lepo su dočekani i posluženi pićencem i đakonijama uz osmeh u prijatnom razgovoru.
Razgovor su započeli Ivona Rajačić Barandovski, kostos Galerije SULUJ i Slobodan Roksandić, profesor na FLU u Beogradu i Anitin profesor. Anita im se zahvalila na lepim rečima i željama i poželela svima koji su došli prijatno veče u druženju sa umetnošću.
Umetnošću se bavila i Ljubic Jelisavac- Katić, istoričarka umetnosti, koliko sam se zaneo umalo da napišem osvrt na likovni osvrt, srećom nisam, ali ga sa zadovoljstvom preporučujem kao tekst koji nepretenciozno i iskreno govori o odnosu umetnice i umetnosti.
Umetnosti nikad dosta, i kao što je to lepo primetila Ivona- kad vidimo ove slike znamo da će dobrih izložbi i velikih umetnika uvek biti, i mi ćemo uvek biti tu da u njima uživamo.
Uživaćete i vi, ali požurite, izložba je otvorena do 17. aprila. A sada `Scuse me while I kiss the sky! Hendrix, ili prevedeno može da se kaže i Nebo. Anita Bunčić.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić