Pre tačno tri godine, 6. marta 2020, stigla je vest da je u Srbiji registrovan prvi slučaj zaražavanja virusnom bolešću, koja je zvaničan naziv - kovid-19 - dobila tri sedmice pre toga.
Zabrane okupljanja, obavezno nošenje zaštitnih maski, kovid propusnica i dokaza o vakcinaciji, kazne za kršenje pravila, privremeno zatvaranje i ograničenje radnih sati ugostiteljskih objekata i rešavanje teških zagonetki zbog različitih pravila prilikom putovanja u inostranstvo...
U Srbiji je 17.855 ljudi preminulo od kovida, a blizu tri miliona je zvanično bilo zaraženo od 6. marta 2020. godine do sada.
Bilo je iscrpljujućih izolacija, dugog čekanja ispred kovid ambulanti i nedoumica oko izbora vakcine u moru različitih informacija i izvora.
Ovo je bila svakodnevnica stanovnika Srbije tokom većeg dela prve dve godine pandemije korona virusa.
Na treću godišnjicu pandemije, život se odvija kao i pre nje - bez ovakvih ograničenja.
Kako je izgledao put koji je Srbija prešla tokom prve tri godine pandemije kovida?
Šta je ostalo od nekada strogih kovid mera?
Maske, koje su tokom velikog dela pandemije bile obavezne u zatvorenom prostoru, danas se nose samo u zdravstvenim ustanovama
Posete u bolnicama su zabranjene, a pacijenti koji dolaze na kliničko lečenje moraju da budu negativni na kovid.
Kovid propusnice, odnosno sertifikati za boravak u zatvorenom prostoru koje su bile obavezan rekvizit prilikom izlaska iz kuće, ukinute su u martu 2022, kao i obaveza nošenja maski u većini javnih objekata osim zdravstvenih ustanova.
U avgustu iste godine doktor Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa, najavio bi da ne bi trebalo isključiti povratak maski na javnim mestima.
- Čitave porodice se vraćaju sa odmora zaražene, normalno se kreću svi koji ne osećaju tegobe, a preporučene mere se nigde ne sprovode. Situacija je ozbiljna jer svakog dana imamo od 4.000 do više od 6.000 zaraženih - rekao je tada.
Međutim, obaveza nošenja maski više nije uvođena u Srbiji i mogu se videti samo u zdravstvenim ustanovama i ponekom prolazniku.
Dugački redovi ispred kovid ambulanti početkom pandemije bili su uobičajena slika tokom čitavog dana, a na pregled se čekalo i nekoliko sati.
Više od dve godine kasnije, u Ministarstvu zdravlja su procenili da od 23. februara više ne postoji potreba da one budu otvorene 24 časa, pa je njihov rad skraćen na 10 sati tokom dana.
Mnoge od njih su i prestale sa radom.
Iako obavezujućih mera više nema, na zvaničnom sajtu Vlade Srbije za borbu protiv ove bolesti naveden je niz preporuka za sprečavanje zaražavanja i prenošenja infekcije.
Stanovništvu se preporučuje da peru i dezinfikuju ruke, izbegavaju dodirivanje lica, zagrljaje sa prijateljima, izbegavanje kontakta sa onim koji osećaju simptome kovida, korišćenje maski u zatvorenom prostoru, kao i odlazak kod lekara ukoliko se jave simptomi.
Broj preminulih i zaraženih
Za tri godine pandemije Srbija je prešla put od prvog zvaničnog zaražavanja korona virusom do ukupno 2.496.295 slučajeva, pokazuju zvanični podaci.
Po ukupnom broju slučajeva je Srbija 43. na svetu - iza Švedske, a ispred Iraka, prema podacima sajta Worldometer.
Dok je u prvih nekoliko meseci pandemije u Srbiji broj zaraženih išao od nekoliko desetina do nekoliko stotina, od novembra 2020. do aprila 2021. merio se hiljadama, a kroz vrhunac pandemije zemlja je prošla na samom početku 2022, kada je registrovano i blizu 20.000 infekcija dnevno.
U Srbiji je preminulo 17.855 ljudi od kovida, a stopa smrtnosti iznosi 0,72 odsto.
Iako se zvanično "nultim slučajem" u Srbiji smatra muškarac iz Subotice, kome je 6. marta 2020. godine dijagnostifikovana zaraza korona virusom, naučnici sa Medicinskog fakulteta sproveli su studiju koja pokazuje da je kovid stigao u našu zemlju više od mesec dana ranije.
Tim koji je činilo 13 stručnjaka radio je obdukciju muškarca koji preminuo 5. februara, samo nekoliko sati pošto je primljen u bolnicu sa visokom temperaturom i upalom pluća, a pokazalo se da je smrt izazvana kovidom.
Kako je prva zvanična smrt u Evropi zabeležena 15. februara prema zvaničnim podacima, naučnici smatraju da je njihova studija dokazala da se to ipak dogodilo u Srbiji 10 dana ranije.
Kako se došlo do kraken soja?
Ubrzo posle pojave prvog slučaja kovida u Kini krajem 2019. godine, virus je počeo da se menja, a naučnici su novonastale varijante obeležavali slovima grčkog alfabeta.
Počelo je od alfa soja, zatim su registrovani beta i gama soj, da bi u drugoj polovini 2021. godine naučnike najviše brinuo delta soj, koji je donosio dvostruko veći rizik od bolničkog lečenja i teže kliničke slike.
Pojavilo se još nekoliko varijanti korona virusa koje naučnici nisu opisivali kao zabrinjavajuće zbog manje učestalosti zaražavanja, a onda je krajem 2021. godine i u Srbiju stigao omikron soj.
Za ovaj tip virusa i njegove podvarijante naučnici su utvrdili da se brže širi, ali i da donosi nešto blaže simptome i kliničku sliku kod pacijenata.
Početkom 2023. godine kraken soj, odnosno podvarijanta omikrona, najviše zabrinjava stručnjake, a iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ga opisuju kao virus koji se najbrže širi od svih dosad.
On je "opomena da pandemija još traje", ocenio je Dragoslav Popović, predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije, u izjavi u januaru.
- Iako se brzo širi, klinička slika zaraženih vrlo je slična kao kod onih koji su imali omikron, te nema razloga za paniku - dodao je.
Vakcinacija: Od početnog uspeha do pada interesovanja
Nedugo nakon izdatih odobrenja u zemljama u kojima su vakcine proizvedene, imunizacija u Srbiji počela je 2021. godine.
Srbija je bila među retkim zemljama Evrope i sveta u kojoj su se mogle naći vakcine zapadnih proizvođača i onih iz Kine i Rusije, a interesovanje je u početku bilo veliko, što su iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) tada okarakterisali kao uspešno.
Međutim, u prethodne dve godine entuzijazam stanovništva je opao, pa je među 33 evropske zemlje Srbija tek na 30. mestu po stopi vakcinacije, koja se izračunava na osnovu ukupne količine primljenih doza cepiva na 100 ljudi.
Sa 124,2 doze na 100 stanovnika, Srbija je bolje rangirana samo od Slovačke, Rumunije i Bugarske, dok se na prvom mestu nalazi Portugal sa 272,8, pokazuju podaci Statističke agencije Evropske unije (Statista).
Ukupan broj doza vakcina protiv korona virusa izdatih u Srbiji iznosi 8.534.688, prema zvaničnim podacima.
Prvu dozu primilo je 3.354.075 ljudi, drugu 3.278.198, a treću 1.902.412.
Tokom pandemije Srbija bila često odredište stranih državljana zbog dostupnosti velikog broja različitih vakcina.
U zvaničnim podacima se ne navodi koliko broj stanovnika je dobilo četvrtu i petu dozu vakcine.
Izvor: BBC na srpskom
Foto: Ilustracija/Freepik.com