Austalijska naučnica savetuje da ne palimo mirisne sveće jer bi naše domove mogle da zagade otrovnim hemikalijama.
Dr Svetlana Stevanović sa Univerziteta Deakin u Viktoriji rekla je za lokalni list "7 News" da bi ljubitelji sveća trebalo da budu na oprezu.
- Sveće i mirisi koje one otpuštaju povezani su sa emisijama isparivih organskih jedinjenja, ali i malih čestica koje ostaju u vazduhu. Procesom izgaranja oslobađaju se čestice koje idu direktno u naša pluća, a utvrđeno je da to prouzrokuje niz različitih negativnih efekata na zdravlje - objasnila je naučnica.
Skoro svi mirisni sastojci u svećama su ispariva organska jedinjenja, zagađivači vazduha koji se nalaze u uobičajenim kućnim proizvodima kao što su boje, sredstva za poliranje nameštaja i tapete, piše "The Post".
Zdravstveni problemi koji proizlaze iz emisije ovih jedinjenja zavise od nivoa izloženosti i dužine vremena izloženosti. Ljudi mogu da osete iritaciju očiju, nosa i grla, glavobolje, gubitak koordinacije, mučninu ili čak mogu da zadobiju oštećenje jetre, bubrega i centralnog nervnog sistema, prema Agenciji za zaštitu životne sredine.
Prethodna istraživanja umanjila su negativne efekte paljenja mirisnih sveća na zdravlje. Studija iz 2014. objavljena u časopisu "Regulatory Toxicology and Pharmacology" zaključila je da "u normalnim uslovima upotreba mirisnih sveća ne predstavlja poznate zdravstvene rizike".
Nemački naučnici, koje je finansiralo Evropska udruženje za proizvodnju sveća, još 2007. ispitali su glavne vrste voskova na toksične hemikalije. Pokazalo se da "emisije sveća ne predstavljaju nikakav vidljivi rizik za ljudsko zdravlje ili kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru".
Dr Stevanović je upozorila da sveće i drugi mirisni proizvodi za dom mogu da izazovu alergijske reakcije ili glavobolju. Upozorila je da bi simptomi mogli da budu gori za one koji boluju od astme ili drugih respiratornih bolesti.
Ona procenjuje da je jedna trećina stanovništva osetljiva na mirisna jedinjenja, a zbog svoje prirode koja se stalno menja dok gore, sveće samo postaju otrovnije, naročito u zatvorenom prostoru.
- Iako se soja i pčelinji vosak smatraju bezbednijim od proizvoda koji sadrže parafine, nazivanje proizvoda organskim ili prirodnim ne garantuje njegovu bezbednost - dodala je dr Stevanović i istakla da je ključno otvarati prozore i vrata, odnosno održavati prostor provetrenim.
Izvor: Index.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com