Prva vest o razaranju i smrti u Ukrajini bila je strašna, ali 100. vest više i nije toliko - reč je o fenomenu zvanom "zamor od empatije", kada ljudi otupe na loše vesti i to može da bude opasno, preneo je nemački portal "Dojče vele" (Deutsce Welle) istraživanje sprovedeno u SAD.
Fenomen, poznat kao zamor od empatije dovodi do toga da se izgubi sposobnost da se saoseća, reaguje i pomogne onima kojima je to potrebno.
Bred Bušman, psiholog sa Državnog univerziteta Ohajo u SAD, sproveo je eksperimente koji ilustruju kako nasilje u digitalnim medijskim formatima kao što su video-igrice i filmovi, može da smanji osetljivost ljudi na patnju ili nasilje u stvarnom životu.
U jednoj studiji, 320 učenika je igralo nasilnu ili nenasilnu video-igricu, 20 minuta. Posle igranja, učesnici su dobili instrukcije da odgovore na upitnik, ali su za to vreme čuli kako je izbila tuča napolju u hodniku.
- U stvari, to je bio snimak tuče profesionalnih glumaca, a jedan naš asistent je ispred prostorije šutnuo kantu za smeće i počeo da stenje - objašnjava Bušman za DW.
Zatim su izmerili koliko je vremena bilo potrebno učenicima da pomognu čoveku koji stenje. Onima koji su igrali nenasilnu igru, u proseku je trebalo 16 sekundi, a onima koji su igrali nasilnu igru 73 sekunde.
Štaviše, kaže Bušman, oni koji su igrali nasilnu video-igru prijavili su da je tuča manje ozbiljna od onih koji su igrali nenasilnu.
- Posledica gledanja nasilnih slika je ta da otupite i mislite da nasilje i nije nešto tako strašno. Posledice u stvarnom svetu su da je manje verovatno da ćete pomoći nekome ko je žrtva nasilja - rekao je Bušman.
Prema Bušmanu, osnovni psihološki mehanizam iza umora od saosećanja je desenzibilizacija.
- To je neka vrsta filtriranja emocija ili pažnje koja nas štiti od toga da patnja postane previše stresna. Ako merite srčane i moždane reakcije na slike nasilja videćete da su one prigušene kod ljudi koji su upravo igrali nasilnu video igricu - rekao je on.
Ali, kako dodaje, desenzibilizacija na nasilje može biti važna strategija prilagođavanja za ljude čiji rad uključuje čestu izloženost traumatskim događajima, kao što su vojnici, humanitarni radnici i lekari.
Problem nastaje kada se ta desenzibilizacija otkrije u običnoj populaciji.
- Ta adaptacija je jedan od mehanizama koji zapravo pokreće dalju agresiju i nasilje u društvu - rekao je istraživač i dodao da je taj zamor privremen i da se saosećanje može obnoviti vremenom.
Izvor: Dojče vele/Beta
Foto: Ilustracija/Freepik.com