Sirovi bademi se preporučuju u slučaju konstipacije, poremećaja u radu disajnih organa, kašlja, srčanih tegoba, anemije, impotencije i šećerne bolesti. Upotreba badema pomaže i u nezi kose, kože i zuba.
Sirovi bademi su dobar izvor vitamina E, kalcijuma, fosfora, gvožđa i magnezijuma. Sadrži i cink, selen, bakar i nijacin. U odnosu na ostale orašaste plodove badem je jedan od najhranljivijih.
Za osobu do 80 kg telesne mase dovoljno je jednom dnevno porcija od 100 g sirovih badema. Odnosno od 2 do 4 puta nedeljno po 100 g sirovih badema.
Bademi se mogu jesti sirovi ili pečeni s tim da sirovi imaju više navedenih vitamina i minerala. Mogu se dodavati salatama i jelima, a bedemovo mleko je takođe odlična namirnica. Najbolje ih je jesti na prazan stomak kako bi se obezbedila što bolja apsorpcija hranljivih sastojaka.
Za mozak i funkcije nervnog sistema: Bademi su izvor mnogih sastojaka koji su potrebni za pravilan razvoj i rad mozga i nervnog sistema. Preporučuje se deci u razvoju - neke majke daju svojoj deci "bademovu" vodu ujutro, umesto obične vode (dovoljno je potopiti nekoliko sirovih badema u vodu, sa ili bez ljuske, preko noći).
Regulisanje nivoa holesterola: Redovno konzumiranje badema pomaže povećanju nivoa HDL - lipoproteina visoke gustine i smanjuje nivo LDL - lipoproteina male gustine. Na ovaj način bademi utiču na regulisanje nivoa holesterola.
Za srce: Monozasićene masti su jedne od najzdravijih masti za funkcionisanje ljudskog organizma. Upravo su monozasićene masti, proteini i kalijum koje bademi sadrže razlog zašto se oni preporučuju u slučaju srčanih tegoba, a i uopšte za jačanje i dobar rad srca. Vitamin E iz badema je antioksidant i smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Magnezijum iz badema povoljno utiče na smanjenje rizika od infarkta. Bademi pomažu smanjenje nivoa C reaktivnog proteina (C reaktivni protein ili CRP je proteinu koji se proizvodi u jetri. Njegova koncentracija u venskoj krvi se koristi kao značajan biohemijski parametar za mnoga stanja.) čiji visok nivo uzrokuje zapaljenja koje vode ka oštećenju arterija. Bademi su dobar izvor folne kiseline tako da pomažu smanjenje nivoa homocistina, koji deluje na začepljenje arterija.
Nega kože: Primena badema u kozmetici je vrlo široka i poznata od davnina. Bademovo ulje neguje nežnu kožu beba, hrani i hidrira stariju kožu. Ostatak od samlevenih badema koji ostaje pripravljenju bademovog mleka koristi se za pravljenje maski i pilinga za lice.
Jačaju zube i kosti: Prirodni fosfor koji bademi sadrže pomaže jačanje kostiju i zuba.
Prevencija kancera: Bademi pomažu kretanje hrane kroz debelo crevo i tako pomaže detoksikaciju i smanjuje rizik od kancera.
Prevencija dijabetesa: Badem utiče na smanjenje skoka šećera i insulina u krvi, nakon obroka, i na ovaj način štiti od dijabetesa.
Preporučuje se trudnicama: S obzirom na to da sadrži folnu kiselinu, badem se preporučuje trudnicama.
Smanjenje težine: Prirodno bademovo mleko pomaže smanjenje telesne težine tako što monozasićene masti iz badema pružaju osećaj sitosti i sprečavaju prejedanje.
Sprečava konstipaciju (zatvor): Bademi su bogati dijetetskim vlaknima i kao i druge namirnice bogate vlaknima pomaže u sprečavanju konstipacije. Svakako obratite pažnju na to da popijete dovoljno vode nakon što jedete bademe.
Daju energiju: Bademi sadrže mangan, bakar i riboflavin pomažu u stvaranju energije.
Alchajmer: Studije pokazuju da redovna konzumiranje badema deluje kao prevencija Alchajmerove bolesti.
Kao i sve namirnice i bademi imaju svoje mane kao namirnica i njihovo dejstvo zavisi i od svih ostalih namirnica koje unosite. Bademi sadrže oksalate, te ljudi koji imaju problema sa bubrezima i žuči treba da izbegavaju bademe.
Izvor: Biomarket.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com