Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS podseća da će porast broja starijih osoba na globalnom nivou dovesti do značajno većih potreba društva za efikasnijim sistemom zdravstvene i socijalne zaštite.
I dok nacionalna demografska statistika svedoči da su starije osobe 1990. godine činile 9,6 odsto stanovništva, prognoze govore da će oni već 2040. godine činiti četvrtinu naših sugrađana, a udeo starijih od 80 godina biće sedam odsto.
Analiza koju je Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji uradio u saradnji sa Centrom za istraživanje i razvoj društva IDEAS govori da je nešto više od dve trećine starijih osoba u Srbiji usamljeno, a tek jedanaest odsto naših sedokosih sugrađana navodi da je učestvovalo u radu dnevnih centara, verskih grupa i sportskim aktivnostima.
Učešće u celoživotnom učenju otežava i to što 70 odsto starijih osoba ne koristi računar ili druge elektronske uređaje, a nešto više od polovine njih nema pristup internetu od kuće. Ipak, ova analiza govori da se starije osobe same organizuju da rade aktivnosti koje ih čine srećnim, a polovina njih navodi i da ima sa kim da radi aktivnosti u kojima uživa. Međutim, četvrtina starijih osoba ističe da im nije dostupna podrška za svakodnevne aktivnosti, uključujući pripremu obroka, odlazak kod lekara i druge svakodnevne poslove.
Analiza pod nazivom "Usamljenost i društvena izolacija kod starijih osoba" ukazuje da je pandemija koronavirusa značajno uticala na kontakte starijih sa porodicom i prijateljima, pa je procenat onih koji se retko viđaju sa porodicom porastao sa 18 na 45 odsto. Drugim rečima, svaka druga starija osoba viđa se sa porodicom i prijateljima jednom mesečno ili ređe.
Iako su stariji značajno smanjili kontakte uživo, oni socijalne relacije u većoj meri održavaju telefonom – pre svega zbog toga što uglavnom ne koriste kompjuter ili drugi elektronski uređaj. Starije osobe imaju relativno uske socijalne mreže, koje u proseku čini pet osoba, pa ne iznenađuje podatak da više od polovine starijih osoba smatra da im je krug prijatelja suviše ograničen. Ipak, 45 odsto starijih izbegava da se uključuje u aktivnosti u kojima dobro ne poznaje učesnike, a značajan broj njih navodi da ih porodica i prijatelji ne razumeju dobro.
Značajnije probleme sa zdravljem ima trećina starijih osoba, a veliki broj njih ističe da im problemi sa sluhom ograničavaju njihov društveni život, dok četvrtina navodi da im zdravstveno stanje u velikoj meri otežava bilo kakvo učešće u društvenim aktivnostima i aktivnostima u zajednici. Trećina starijih navodi da je veoma srećna, dok 13 odsto njih opisuje sebe kao veoma nesrećne. S godinama, starije osobe suočavaju se i sa biološkim i sa socijalnim promenama koje negativno utiču na njihovo fizičko, ali i mentalno zdravlje.
Podaci iz istraživanja "Uticaj pandemije kovida-19 na starije u Beogradu" koje je sproveo IDEAS u saradnji sa Gradom Beogradom govore da skoro 40 odsto starijih ima probleme sa mentalnim zdravljem, a oni su izraženiji kod populacije najstarije životne dobi, među ljudima koji žive sami i onima koji se suočavaju sa finansijskim i egzistencijalnim problemima.
Istraživanje pokazuje da se u ovoj populaciji čak polovina ljudi suočava sa anksioznošću, 40 odsto njih sa depresijom, dok se svaka treća osoba bori sa povišenim stresom. Iako je evidentno da se stariji suočavaju sa izazovima koji utiču na njihovo mentalno zdravlje, prema istaživanju IDEAS-a i UNFPA-a, tek jedna petina njih je u prethodne dve godine potražila pomoć terapeuta ili lekara zbog psihičkih problema. Zbog toga je neophodno da zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite više napora ulažu u aktivnosti i mere koje će biti usmerene na poboljšanje zdravlja najstarijih, posebno mentalnog zdravlja.
Međutim, nužno je i razvijati usluge koje će starijima u lošijem zdravstvenom stanju omogućiti učešće u zajednici i ojačati obim i kapacitet socijalne mreže, kao preduslova za njihovu dobrobit i zdrav i kvalitetan život, zaključuje se u zajedničkoj analizi Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com