Poremećaji ishrane su ozbiljne bolesti, jer ugrožavaju psihičko i telesno zdravlje. Osobe koje boluju od anoreksije ne misle da su bolesne i tu je veliki problem. One se prvi put osećaju u svom telu dobro i sigurno, upozorava dr Marija Đurović, psihijatar i psihoterapeut iz Kliničko bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" u Beogradu.
Poremećaji u ishrani su psihijatrijski poremećaji, a najčešći među njima su anoreksija nervoza i bulimija nervoza.
- Postoje i neki drugi atipični oblici ovih poremećaja ili neki drugi oblici bolesti kao što su prejedanje praćeno psihičkim smetnjama, povraćanje praćeno psihičkim smetnjama ili neki drugi nespecifikovani poremećaji, kao što je sindrom noćnog jedenja - rekla je za Tanjug doktorka Đurović.
Prejedanje, kako je objasnila, podrazumeva uzimanje hrane bez osećaja gladi i to se uočava kod osoba koje se, na primer, osećaju tužno, uznemireno ili napušteno. Postoji velika razlika između normalne gladi i emocionalnog prejedanja ili gladi. Bulimija nervoza ima neke elemente tog prejedanja i karakteriše je žudnja za hranom i impulsivnost u smislu da osoba u tom trenutku mora da pojede veću količinu hrane. To je nekada praćeno i fizičkim simptomima poput nadutosti stomaka, ali s druge strane i osećaj krivice i stida. Zato će osoba s bulimijom nervozom terati sebe na povraćanje. Kod atipične bulimije nema povraćanja i ona vodi ka gojaznosti.
Anoreksija se najčešće javlja u periodu rane adolescencije, između 12. i 14. godine. Bulimija se javlja nešto kasnije od 15 do 20 godina. I ovo nisu bolesti isključivo mladih devojaka, među obolelima pet do 10 procenata čine muškarci. Klinička slika je ista, ali istraživanja pokazuju da se muškarci za kraće vreme oporave.
Dr Marija Đurović upozorava da perfekcionizam može da bude faktor rizika. Među devojčicama koje dobiju anoreksiju neretko su dobri đaci:
- To su dobra deca koja nikada roditeljima nisu rekla 'ne' dok se bolest nije pojavila. Kod ove dece nema adolescentnog bunta. To su tiha deca i prvi put pokazuju bunt tako što neće da jedu - ističe psihoterapeutkinja. Ona upozorava i na opasnost koju u pojavi ovih bolesti mogu da imaju društvene mreže i sociokulturološki faktori.
- Devojčice koje imaju nisko samopoštovanje ideja da treba da izgledaju na određeni način može da dovede do odricanja i poremećaja u ishrani. Telesna dismorfija je pojava koja često prati poremećaje u ishrani. Ona podrazumeva da osoba sebe vidi na iskrivljen način, kao ružnu i defektnu i htela bi nešto da menja na svom telu i licu. Osobe s anoreksijom nervozom vide sebe debelim. Tako na odeljenju imamo devojke od 30 kilograma koje misle da su debele - kaže dr Marija Đurović i dodaje da na odeljenju u KBC "Dragiša Mišović" na kome radi zbrinjava pacijente od 15 do 25 godina.
Prestrašeni roditelji ovih mladih osoba traže pomoć i iniciraju lečenje, koje će, kako kaže doktorka, trajati koliko traje i bolest. Oboleli od bulimije sami traže pomoć, ali se takođe desi da bolest pre javljanja lekaru traje i po nekoliko godina. Ove osobe dolaze kod lekara često zbog izražene depresivnosti, jer ne mogu da se nose s prejedanjem i pokušajima suicida.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com