Redovna fizička aktivnost može da poboljša mentalno zdravlje tinejdžera, a može da pomogne i kod problema u ponašanju, pokazalo je novo istraživanje.
Utvrđeno je da je redovno umereno do intenzivno vežbanje u uzrastu od 11 godina povezano sa boljim mentalnim zdravljem u dobi između 11 i 13 godina.
Telesna aktivnost takođe je povezana sa smanjenom hiperaktivnošću i problemima u ponašanju kod mladih ljudi, kao što su "gubljenje živaca", tuča s drugom decom, laganje i krađa.
Studiju su sproveli naučnici univerziteta u Edinburgu, Stratklajdu i Bristolu u Velikoj Britaniji i Džordžiji u SAD.
Tvrde da je njihov rad prvi koji nudi tako sveobuhvatan pristup ispitivanju mentalnog zdravlja i vežbanja kod mladih ljudi.
Naučnici su analizirali podatke iz britanske studije "Deca 90-ih" koja je posmatrala koliko je vežbalo 4.755 jedanaestogodišnjaka.
Fizička aktivnosti mladih ispitanika merene su pomoću uređaja koji su beležili nivoe umerene telesne aktivnosti, koja se obično definiše kao brzo hodanje ili vožnja bicikla, kao i energične aktivnosti koje ubrzavaju otkucaje srca i disanje, poput aerobnog treninga, trčanja ili plivanja.
Mladi i njihovi roditelji takođe su se izjasnili o simptomima depresije kod ispitane dece uzrasta od 11 i 13 godina, a roditelji i učitelji ispitivani su o opštem ponašanju dece i emocionalnim problemima.
U analizi uticaja umerenog do intenzivnog vežbanja na mentalno zdravlje i ponašanje mladih ljudi, tim je takođe uzeo u obzir faktore kao što su izrast, pol i društvenoekonomski status.
Otkrili su da više nivoe umerene ili intenzivne fizičke aktivnosti imaju malu, ali uočljivu vezu sa smanjenjem simptoma depresije i emocionalnih problema.
Redovno vežbanje takođe je povezana sa smanjenim problemima u ponašanju, pokazalo je istraživanje.
Naučnici kažu da rezultati upućuju na to da redovna umerena i intenzivna fizička aktivnost može da ima mali zaštitni efekat na mentalno zdravlje u ranoj adolescenciji.
Profesor dr Džon Rejli sa Univerziteta Stratklajd rekao je da su rezultati važni jer je stepen fizičke aktivnosti među adolescentima danas zabrinjavajuć.
- Stepen aktivnosti umerenog do intenzivnog intenziteta na globalnom nivou tako je nizak u predtinejdžerskom uzrastu – manje od trećine skupi 60 minuta dnevno koje preporučuje SZO - rekao je Rejli.
On je takođe dodao da iako se može činiti očiglednim da telesna aktivnost poboljšava mentalno zdravlje, dokazi za takvu dobrobit kod dece i mladih su retki, zbog toga su rezultati studije važni.
Dr Džozi But, sa Univerziteta u Edinburhu rekla da ova studija doprinosi sve većoj bazi dokaza o tome koliko je telesna aktivnost važna za sve aspekte razvoja mladih ljudi, može da im pomogne da se osećaju bolje i da budu bolji u školi.
- Podrška mladim ljudima da vode zdrav i aktivan život trebalo bi da bude prioritet - rekla je ona.
Studija je objavljena u časopisu "Mental Health and Physical Activity".
Izvor: Hina
Foto: Ilustracija/Freepik.com