Sudeći prema detaljnoj analizi Univerziteta Notr Dam, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene i kao takva najslabije je rangirana evropska zemlja.
Osim toga, Srbija je i jedna od najsporijih u Evropi kada je u pitanju usvajanje osnovnih strateških dokumenata u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica.
Ovaj indeks podrazumeva čitav niz pokazatelja, od koncentracije urbanog stanovništva i pripremljenosti na prirodne katastrofe do dostupnosti vode i poljoprivrednih kapaciteta, piše sajt Klima 101.
Srbija se tehnološkim kapacitetima poljoprivrede nalazi u rangu poljoprivredno osiromašenih zemalja kao što su Avganistan ili Kenija – takođe je i jedna od najsporijih u Evropi kada je u pitanju usvajanje osnovnih strateških dokumenata u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica.
Istovremeno, Srbija se nalazi na teritoriji koja se naziva "vrućom tačkom" klimatskih promena: porast prosečne temperature ovde je veći od svetskog proseka, a veća je i incidentnost ekstremnih događaja kao što su suše i intenzivne padavine.
U Srbiji se 10 najtoplijih godina od 1951. godine do sada desilo u periodu posle 2000. godine.
Kada su u pitanju klimatske promene, u srpskom državnom vrhu smenjuju se nezainteresovanost i neslaganja unutar Vlade, kažu vodeći domaći stručnjaci.
- Državu suštinski ne interesuju klimatske promene - kaže dr Vladimir Đurđević, meteorolog i redovni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu i dodaje:
- Ljudi koji rade u relevantnim agencijama žele da rade, i rade svoj posao, ali već prvi sledeći sloj, da li su to sekretari u ministarstvima ili neko drugi, već tu se gubi svako interesovanje.
Srbija tako često ne primenjuje usvojena dokumenta ili kasni sa tim. Pored toga, ističe se da je najveći problem sa ovim dokumentima to što oni uopšte nisu usklađeni.
- Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan republike Srbije za period 2021. do 2030. (INEKP) i Strategija niskougljeničkog razvoja koriste dva potpuno različita modela. Od pretpostavki do rezultata, ništa nije usklađeno - kaže Danijela Božanić, meteorološkinja koja je učestvovala u više od 10 klimatskih samita Ujedinjenih nacija.
Kako objašnjava Božanić, nisu usklađene čak ni osnovne mete: INEKP cilja na 40 odsto manje emisija CO2 do 2030. godine, a Strategija na 33,3 odsto.
- I Strategija niskougljeničkog razvoja i INEKP su solidni dokumenti, iako su rezultati daleko od nečeg što bi mogli nazvati ambicioznim planom. Koliko god bili neusklađeni, mislim da je INEKP nešto ozbiljniji i bliži realnosti, ali svakako se ne mogu sprovesti oba u njihovim trenutnim oblicima - objašnjava Vladimir Đurđević.
U međuvremenu, Evropska unija je oktobra 2020. godine usvojila Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan 2021-2027, koji podrazumeva oko 9 milijardi evra namenjenih regionu kroz predpristupne fondove EU, sa zelenom tranzicijom kao jednom od ključnih ciljeva. U okviru ovog plana finansira se, primera radi, deo troškova izgradnje vetroparka Kostolac, planirane snage 73 MW, a koji treba da bude završen tokom 2024. godine.
Ali ako će se ovakve investicije nastaviti, a Srbija nastavi da predlaže i usvaja neusklađene propise, kad-tad će doći do kolizije. Ili će se investicije prekinuti ili će se Srbija aktivnije uključiti u borbu protiv klimatskih promena.
- Na primer, indikatori koje koriste Ministarstva za praćenje i sprovođenje svojih strategija, kada se uopšte i koriste, svejedno ne uključuju klimatske promene - kaže Danijela Božanić i dodaje:
- Niko izgleda ne misli da treba da se prati sprovođenje svih tih strateških dokumenata. Strategije su nam neophodne, ali ne može se ostati na usvajanju dokumenata.
Izvor: n1info.rs, Klima 101
Foto: Ilustracija/Pixabay