Pravoslavni vernici danas slave veliki hrišćanski praznik Vaskrs. Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Ipak, običaji koje narod praktikuje se razlikuju od države do države, pa tako Srbi, Bugari, Grci, Rusi, Eskimi i drugi, ovaj praznik proslavljaju na različite načine.
GRCI
Proslava Uskrsa traje nekoliko dana i svi su uzbuđeni zbog događaja koji će se odigrati na ulicama širom zemlje. Na Krfu stanovnici imaju tradiciju da bacaju ogromne ćupove kroz prozore svojih kuća, drugi puštaju lampione, a neki "ratuju" dinamitima. U Grčkoj se slavi u zavisnosti od područja i temperamenta, ali je svakako lep prizor.
Nakon toga dolazi Velika subota, kada se vernici lepo oblače i odlaze u ckrvu gde se drži liturgija. Nešto pre ponoći sveštenik gasi sva svetla u crkvi, što simboliše mrak i tišinu groba; u ponoć sveštenik pali sveću sa Večnog plamena, peva "Hristos Anesti" (Hristos Vaskrse) i nudi plamen sveće ljudima koji su mu najbliži.
Svi predaju plamen jedni drugima dok sveštenici pevaju vizantijske pesme o Hristovom uskrsnuću. Zatim svi izlaze iz crkve na ulice. Crkvena zvona neprestano zvone, a ljudi priređuju vatromet.
Vernici odlaze kućama i dele sa porodicom uskršnji ručak, koji čine: tradicionalna magiritsa (supa od jagnjeće utrobe), cureki (uskršnji kolač) i uskršnji biskviti.
Naredni dan, Vaskršnja nedelja, provodi se sa porodicom za ručkom, koji se sastoji od pečene jagnjetine (na ražnju), različitih predjela i mnogo vina i uzoa. Svi igraju i proslavljaju do kasno u noć.
Ljudi jedni drugima govore "Hristos Anesti" na šta se odgovara "Alitos Anesti" (Vaistinu vaskrse).
BUGARI
Centralno mesto na vaskršnjoj trpezi kod Bugara zauzima domaća štrudla, kuznjak. Na Veliki četvrtak se farba prvo jaje i priprema testo za vaskršnji hleb, koji se u Bugarskoj zove kravaj, Božja pita, košara, harman, kvasnik, jajčenik, pletenica ili kukla.
Obaveza za svaku Bugarku je da spremi hleb s crvenim jajem u sredini, koje se poklanja prvom gostu koji poseti ukućane. U nedelju Bugari idu u crkvu na svetu liturgiju i vraćaju se domovima sa svećom u ruci. U Bugarskoj je, takođe, običaj da se za Vaskrs nosi nova odeća, koja simboliše rađanje novog života.
RUSI
Za hrišćane u Rusiji, Uskrs je porodični praznik i tako se slavi već 11 vekova. Rusi, kao i mi, na ovaj praznik farbaju jaja na različite načine, a drevni običaj je da se za Uskrs pripremi bogata trpeza.
Glavno mesto u ruskoj vaskršnjoj trpezi zauzima kulič, uskršnji kolač od testa i jaja i paša, specijalno jelo od mladog sira, pavlake i jaja u obliku zarubljene piramide ukrašene ušećerenim voćem. Paša, koja prema tradiciji predstavlja grob Gospoda, simboliše i punu kuću, pa se njome služe gosti u znak dobrodošlice.
Hrana koja bi se našla na stolu za Uskrs, nije se spremala običnim danima, a taj običaj je ostao čak i u skromnim porodicama koje bi za Uskrs spremale praseće ili teleće pečenje.
Da je Uskrs porodični praznik, govori i činjenica da je u Rusiji običaj da se na ovaj dan posećuju rođaci koji daleko žive. Na ovaj način, neguje se dobri odnosi kako u užoj, tako i u široj porodici.
Tokom Vaskrsa, u hramovima bi za vreme liturgije bile upaljenje sve uljane lampe iznad ikona i sveća, a u kućama bi domaćini palili sve sveće i ostale izvore svetlosti. Kao i u našim crkvama, Uskršnja liturgija traje čitavu noć, a sveštenici svete jaja, kuliče i pashe koje donose vernici.
Običaj koji se smatra karakterističnim za slovenske pravoslavne narode, podrazumeva da se Uskrs čestita uz poklanjanje obojenih jaja, pozdravlja se rečima "Hristos voskres – Voistinu voskres" i ljubi se u obraz tri puta.
U vreme komunizma u Rusiji, obeležavanje crkvenih praznika je bilo zabranjeno, ali se narod dosetio drugih načina kako bi obeležio Uskrs. Rusi su razvili običaj da za Uskrs posećuju groblja i na taj način diskreno obeleže ovaj praznik. Crkva se i danas trudi da vernicima objasni da je ovaj običaj za Uskrs nekarakterističan za religiju i da ga ne treba praktikovati.
ESKIMI
Za neke možda zvuči neverovatno, ali pravoslavni Uskrs slavi čak i oko 25.000 Eskima na Aljasci. Naime, Eskimi su počeli da usvajaju pravoslavnu veru od 1741. godine, kada je Aljaska bila u sastavu Rusije. Tada su prvi ruski trgovci krznom pristigli na Kamčatku, pa su prenosili pravoslavlje na Eskime, koji su njih lovili divljač.
Danas, Eskimi Vaskrs slave i po nedelju dana, i to zato što se komšijama i rođacima ne isplati da se istog dana vraćaju kući sa slavlja, pošto su desetinama kilometara udaljeni jedni od drugih. Za praznik se obično sprema usoljena riba, najčešće losos, a služi se u sirovom stanju. Na trpezi se nađe i salata od retkog bilja, koje se pola godine čuva samo za tu priliku.
ETIOPIJA
Osim Aljaske, postoji još jedno egzotično mesto gde se slavi pravoslavni Uskrs, a to je Etiopija! Etiopski pravoslavci ovaj praznik zovu Fasika.
Poslednjoj nedelji vaskršnjeg posta u Etiopiji prethodi Dan palmi, u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist došao u Jerusalim na magarcu. Etiopljani na taj dan nose poveze od palminog lišća na glavi, simbolišući palmino drveće koje se nalazilo na Isusovom putu za Jerusalim.
Na dan Uskrsa, u crkvi svi nose bele tradicionalne mantije koje se zovu habeša, a na stolu se obavezno nađe veliki domaći hleb, koji se zove dabo. To je mekan, začinjen i sladak pšenični hleb, a domaćin ga deli svim gostima.
Izvor: Telegraf.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com