Milena Ćeranić progovorila je o odrastanju u rodnom Kragujevcu, porodici i počecima svoje pevačke karijere.
Popularna pevačica ispričala je kako je izgledalo njeno detinjstvo u Kragujevcu, gde je završila srednju ekonomsku školu, nakon čega se odlučila za ozbiljan korak u svom životu.
Naime, sa napunjenih 19 godine doselila se u Beograd i počela da peva po beogradskim klubovima i splavovima, a u jednom trenutku je bila najtraženija anonimna pevačica u Srbiji.
Ona je svoju profesionalnu karijeru započela u muzičkom takmičenju "Zvezde Granda" još 2008. godine, nakon čega je ušla u rijaliti "Farma" sa tadašnjim emotivnim partnerom, pevačem Nemanjom Stevanovićem, a ubrzo im se pridružila i njegova bivša devojka zbog koje su imali velike neprijatnost.
Kako porodica reaguje na tvoje profesionalne uspone i padove?
- Od porodice imam bezuslovnu podršku, to je recept da dete bude uspešno, da ne bude promiskuiteta. Moja porodica je moja snaga i kada sam pravila gluposti nisu oni mene ugnjetavali, nego mi kažu: "Idemo dalje". Mama mi drobi pre nego što napravim neku glupost. Imam divnu porodicu i presrećna sam zbog toga, kada bih se opet rodila, volela bi da opet budemo porodica.
Da li te pitaju kada ćeš da se udaš?
- Više ne, odustali su. Sada mi mama kaže da hoće da me ženi "Mile, sine, mi smo zaključili da to što je trebalo da se udaš, nije se desilo, pa ćemo sada da te ženimo", ali ja se ne dam. Ja na manje od prevelike ljubavi ne pristajem, jedino od čega sam uvek imala strah je da se ne razvodim.
Nisi se ni udala, a razmišljaš o razvodu?
- Danas je brak potpis, malo se to obezvredilo - brže se uđe u brak nego u vezu. Ovi klinci tako razmišljaju i spavaju jedni sa drugima, nemaju pojma da li su u vezi. Meni je i danas bitno da me neko osvoji. Ja se bezuslovno dajem i zato su me mnogo voleli svi bivši momci.
Da li su braća nekada morala da reaguju?
- Nisu, nije bilo potrebe. Ja sam u odnosu pravo žensko, zato se i zaljube. Ja pevačica, oni svi pristupe kao "ajde pevačica", međutim ja sam privatno sve samo ne pevačica. Ja sam rođena za Holivud, da se oblačim onako - apa drapa, kao beskućnik, da sve na meni visi, da se ne šminkam, ali zato kosa i nokti moraju uvek da mi budu sređeni.
Da li si takva bila i u detinjstvu?
- Mali Mile, volela sam da se izigram sa puškama, bila sam mali kabadahija, ali sam bila i ujedno sa druge strane i dama jer sam bila džez balerina, išla sam na latino ples, hip hop, dramska sekcija, veronauka, hor. Volela sam mnogo sport.
Kako si odlučila da upišeš medicinsku školu?
- Upisala sam medicinsku, ali sam na kraju završila ekonomsku, jer nisam mogla da izdržim te prakse, treća i četvrta godina su samo praksa. Imala sam obaveze, pevanje i tako dalje i na kraju sam završila ekonomsku. Jako sam volela medicinu, a kada sam bila mala želela sam da budem ili hirurg ili psihijatar. Ja sam ekstrem u medicini, nema tu da ja budem nešto blago. Ili kardiovaskularni hirurg ili neka bolesnica. Neko sam ko prebrodi poraz stojički i iz poraza pravimo uspehe, a u medicini ne možeš da imaš uspehe jer kada izgubiš nečiji život, ne svojom krivicom, to je poraz i to ne bih podnela.
Da li si bila zavodnica u srednjoj školi?
- Nisam, jedna devojka je rekla: "Jedva čekam da Ćeranićeva izađe iz škole da budem najlepša", a ja sebe nikada tako nisam shvatala jer sam uvek izgledala kao neko nedonošče. Moja faca se formirala tek kada sam imala 30 godina. Sa 22-23 godine sam bila kao dete u telu žene, kao da nisam imala dovoljno nacrtano lice za te godine, ali starenje je lepo. U školu sam išla obučena, nismo smeli da nosimo bretele i imamo nalakirane nokte jer idemo u medicinsku školu. Uvek sam pitala drugarice kako u 6 sati ujutru izvlače ajlajner, u 6 ujutru ne vidim ni belu mačku ispred sebe, ja ni dan danas ne znam da izvučem liniju.
Jedna si od retkih na estradi koja nije imala estetske korekcije.
- Kada smo mladi, pa nam stariji pričaju, a mi mislimo da su dosadni. Glavna rečenica moje bake Zorke je bila: "Pitaće te starost gde ti je bila mladost", to je ljudi živa istina. Toliko treba da radite na sebi kada ste mladi, ja sam već sa ovim godinama zaboravna, krenem da pošaljem poruku i ne znam kome sam htela. Brzo je vreme, krećeš da blokiraš, i kompjuteru treba restart, a ne čoveku.
Da li se plašiš operacije grudi?
- Ne bojim se toga, imala sam želju kada sam bila klinka, majka mi je rekla da ako operišem grudi zaboravim na kućni prag. Shvatiš da je bitno da imaš mudrog roditelja uz sebe, a posle 25 treba da razmišljaš o tome, žao je mi mladih devojaka koje se botoksiraju, izgledaju isto, ni jedna nema autentičnost, mislim ima prirodnih, ali bitno je da se prvo pozabaviš duhom i mentalnim zdravljem. Ti kada imaš dovoljno samopouzdanja, onda se samo malo ulepšavaš. Jesam za to da sa 50 godina treba da se uradi neko zatezanje kože ili tako nešto i da izgledaš mlađe 10 godina, ali mi ne treba to i sa 60. godina. Zar nije lepo da se vidi neka bora. Devojke pune celulita nemaju snage da podignu pet kila, kondicija im je precrtana, a one se ulepšavaju.
Izvor: Nova.rs
Foto: ceranicmilena/Instagram