Polovina svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života, a čak dve trećine pre 25. godine, govori statistika Svetske zdravstvene organizacije, koja upozorava i da četvrtina svih osoba zavisnih od alkohola i narkotika u "živo blato" zavisnosti zakorači upravo u ranoj mladosti.
Međutim, nacionalna statistika svedoči da u proseku prođe deset godina od pojave prvih problema sa mentalnim zdravljem do traženja stručne pomoći, a to dodatno komplikuje i činjenica da u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom na 100.000 mladih dolazi samo 0,1 psihijatar za decu i omladinu, dok je u razvijenim zemljama ovaj odnos 1,20 na 100.000 mladih.
U našoj zemlji, 47 psihijatara brine o mentalnom zdravlju dva i po miliona dece i mladih, od kojih se čak šest nalazi na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, na kome specijalizaciju iz dečje i adolescentne psihijatrije trenutno stiče još šest mladih lekara, istakla je dr Milica Pejović Milovančević, direktorka Instituta za mentalno zdravlje.
Otvarajući jubilarni Deseti naučni forum Instituta za mentalno zdravlje, koji se ove godine održava pod sloganom "Šezdeset godina instituta – prošlost i budućnost su ovde", ona je podsetila da rezultati velike nacionalne studije "Cov2Soul" o uticaju pandemije virusa korona na mentalno zdravlje govore da svaka šesta odrasla osoba u Srbiji ima neki mentalni poremećaj. Nažalost, ova studija nije otkrila koliko dece i mladih u našoj zemlji ima psihičke probleme, pa bi u skorijoj budućnosti svakako trebalo uraditi epidemiološku studiju o rasprostranjenosti mentalnih poremećaja u populaciji najmlađih, zaključila je dr Milica Pejović Milovančević.
Poredeći prošlost i sadašnjost, dr Olivera Aleksić Hil, dečji psihijatar i psihoanalitičar na Klinici za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje, navela je da su dominantni mentalni problemi kod dece nekada bili tikovi, mucanje i problemi sa hranjenjem i spavanjem, dok je autizam bio dijagnostikovan kod jednog od 10.000 mališana. Danas, 43 od 10.000 dece ima poremećaj iz spektra autizma, a kod dece se često dijagnostikuje i poremećaj pažnje i koncentracije, nastao kao posledica preranog i preteranog izlaganja mališana vizuelnim sadržajima – pre svega, video-igricama.
Navodeći da je u kabinetu za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje tokom prethodne godine pregledano 109 osoba, a od tog broja 48 su bila deca i mladi do 18 godina, šef Dnevne bolnice za adolescente dr Željka Košutić istakla je da se veštačenjem dece i adolescenata u ovoj ustanovi bave četiri psihijatra i tri psihologa i podsetila da je ovo jedna od najosetljivijih intervencija.
- Psihološko veštačenje deteta najčešće se radi tokom razvoda roditelja, koji je jedan od najstresnijih događaja u životu svakog deteta, jer sukob oca i majke najčešće dostiže maksimum baš u brakorazvodnoj parnici. Roditelji bukvalno ni oko čega ne mogu da se slože i dogovore – počev od alimentacije do načina viđanja deteta nakon razvoda. Osim toga, oni najčešće ne mogu da odvoje partnerski od roditeljskog odnosa, pa često manipulišu detetom, što je najperfidniji oblik nasilja nad detetom. Svim mališanima razvod teško pada, ali možda su najosetljivija deca predškolskog uzrasta koja imaju egocentrični pogled na svet i na (ne)svesnom nivou sebe smatraju krivcem za razvod - zaključila je dr Željka Košutić.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com