Zagađen vazduh može da šteti čoveku još pre samog čina rođenja, navodi se u novom istraživanju Imperijal koledža u Londonu.
Od brojnih čestica koji utiču negativno na zdravlje posebno se izdvajaju PM 2,5.
- Dok se naslovne brojke o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje fokusiraju na ekvivalentan broj prevremenih smrti, širi uticaji se kriju na vidiku u doprinosu zagađenja vazduha teretu hroničnih bolesti - pišu autori studije.
To, kako navode, utiče na kvalitet našeg života i može imati velike troškove za društvo zbog dodatnih zdravstvenih i socijalnih potreba. Takođe utiče na našu sposobnost da učimo, radimo i doprinosimo društvu.
Istraživanje je sagledalo ključne dokaze iz 35.000 studija u poslednjih 10 godina od institucija kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Kraljevski koledž lekara i Međunarodna agencija za istraživanje raka kako bi se otkrila puna slika od pre rođenja do kraja života.
Pokazalo se da zagađenje vazduha uzrokuje nizak broj spermatozoida. Tokom trudnoće utvrđeno je da šteti razvoju fetusa. Takođe može izazvati nisku porođajnu težinu i pobačaje.
U detinjstvu, zagađenje vazduha može izazvati astmu i zastoj u rastu pluća. Takođe može uticati na mentalno zdravlje, krvni pritisak i kognitivne sposobnosti.
A u odraslom dobu, to čini ranu smrt od raka, moždanog udara i hroničnih bolesti verovatnijim.
Najvažniji novi nalaz, kažu autori izveštaja, je dokaz koji se odnosi i na uticaj zagađenja vazduha na zdravlje mozga – uključujući mentalno zdravlje i demenciju – kao i na uticaj na zdravlje u ranom životu.
- Oboje predstavljaju značajne, ali trenutno nekvantifikovane troškove za društvo i privredu - pišu oni.
Procenjuje se da u Srbiji zbog posledica prekomernog zagađenja vazduha svake godine premine najmanje sedam hiljada ljudi, a neke procene idu i do duplo veće brojke.
Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, zagađenje vazduha prouzrokovalo je više smrti za godinu dana nego prvih 18 meseci pandemije kovida.
- U Evropi, koja važi za najčistiji kontitnet, svake godine prerano umre oko 300.000 ljudi - navodi se u podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA). To je smanjenje od 10 odsto u odnosu na period od pre 4-5 godina.
Izvor: n1info.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay