Dobro raspoložen ambasador Republike Indonezije, g. Semuel Samson, uz zanimljvi tradiconalni ples je zvanično otvorio ovo gastonomsko putovanje.
Da ukusi budu autentični pobrinuli su se gostujući šefovi hotela, zajedno sa timom timom beogradskog Hajata.
Predstavili su autentične specijalitete na bazi švedskog stola , dok su u delu otvorene kuhinje pripremali jeka koja su nacionalni simbol indonezije: Gado-gado (salata od sirovog i kuvanog povrća i kokosovog mleka , Sate (razne vrste mesa, iseckane na komadiće i poslužene uz sos od kikirikija), Rendang (kari od goveđeg mesa i kokosa), Mi Gorneg (pržene pirinčane nudle), Nasi Goreng (prženi pirinačsa sateom i jajima).
Iako je ukus hrane prilagođen evropskom ukusu zapamtite da indonežansko ljuto I naše ljuto, nemaju baš isto značenje. Zato poslušajte naš savet: uvek pored sebe imajte punu čašu vode, da gasite vatru kad zatreba.
Ova egzotična kuhinja je jednostavna i raznolika, pikantna i vrlo ukusna. Bez obzira na regionalne razlike temelji se na svežim, izvornim namirnicama, riži, ribi, plodovima mora, mesu, tropskom voću, povrću i začinima.
Indonežani ne vole da jedu često. Njihovi obroci nisu obilni, već mali, niskokalorični i zdravi. Obroci su jako začinjeni jer začini osim što jela čine ukusnijima, u vlažnom podneblju pozitivno utiču i na očuvanje zdravlja. Tokom dana uglavnom se jedu jela iz uličnih pokretnih kuhinja ili brojnih restorana različitih kategorija.
Tradicionalno se jede prstima desne ruke, pa su na stolu obavezne zdelice s vrućom vodom i kriškama limuna ili limete. Za vreme jela se služi crni čaj, a među omiljenim napicima su i ledeni čaj, kokosovo mleko i voćni sokovi.
Uprkos tradiciji, koristili smo escajg, i ako je prstima verovatno još slađe i ukusnije osetiti gastronosmke čari ove daleke zemlje.
Cena večere je 2900 dinara.