Legendarni košarkaški stručnjak domaće i evropske košarke, Željko Obradović, rođen je 1960. godine u Čačku. U svojoj trenerskoj karijeri osvojio je ukupno 63 trofeja i priznanja. Među njima se ističe devet titula u Evroligi koju je osvajao sa pet različitih klubova, dok je 18 puta bio član fajnal fora Evrolige.
Pored uspeha koje je ostvario na klupskom, Obradović se i te kako istakao i na reprezentativnom nivou - s reprezentacijom SR Jugoslavije bio je prvak Evropskog prvenstva 1997. i Svetskog prvenstva 1998. godine.
Iako je jedan od najboljih evropskih i svetskih trenera, njegovi najbolji prijatelji iz detinjstva ističu da se ništa nije promenio. Voli da dođe u svoj rodni kraj i okupi prijatelje. U emisiji "Vikend iz Prvog reda", kum Dobrilo Jojić ispričao je pojedine detalje iz života legendarnog košarkaškog stručnjaka.
- Voli da dođe u Čačak i da provede vreme sa svojim drugarima iz detinjstva. On je bio posvećen košarci od malih nogu. Na početku njegove karijere, mi smo svi nosili neke stripove, a on knjige o košarci. Njemu je košarka bila sve. Njegov pokojni otac želeo je da ga zaposli u "Slobodi", da radi na strugu, ali nije bilo šanse, jer mu je košarka bila sve. Bio je jako vezan za oca, obožavao ga je. Sećam se, imao je neku žutu fiću i Vojčula, kako smo ga svi zvali, uvek ga je vozio i pratio na utakmicama. Od malena je imao punu podršku porodice u onome čime se bavi – kaže Dobrilo Jojić, koji je Željku Obradoviću bio kum na nesvakidašnjem venčanju 1984. godine.
- Tada nije bilo hotela i sala za proslave. Oženio se na košarkaškom terenu u blizini OŠ "Ratko Mitrović", koju smo pohađali kao deca. Postavili smo šator i jedno dva dana je bilo žestoko - kaže Dobrilo i otkriva anegdotu sa venčanja, koju mu je otkrila jedna mlađa sugrađanka:
- Bio sam u jednom društvu i jedna mlađa gospođa me je pitala, da li se sećam pesme koju sam naručivao na svadbi. Rekao sam da ne znam, a ona mi kaže: "Jedno pedeset puta ste za sebe i kuma naručili numeru "Dano rano, pile moje malo". Ja sam to zaboravio, ali izgleda da ima mlađih koji pamte - kaže kroz osmeh i otkriva kako je Željko dobio nadimak Žoc.
- Na terenu pored škole, nastao je čuveni nadimak. Dok smo igrali košarku stalno je cepao mrežice, pa su mu drugari nametnuli nadimak Željko Obradović Cepač, skraćeno Žoc - dodao je.
Bratislav Vojinović, drug Željka Obradovića, kaže da se on i Žoc druže od 1966. godine, kao i da pamti mnoge situacije koje su proživeli zajedno.
- Družili smo se puno od 1966. godine. Kada je počeo da se bavi košarkom, pored druženja, sport mu je bio sve. Koliko je voleo košarku kao dete, govori i to, da kada je vreme napolju loše, u kući je postojala jedna metalna garnišla, kroz koju smo ubacivali tenisku lopticu - kaže Bratislav.
U OŠ "Ratko Mitrović" su ga svi voleli, jer je kako kažu, bio veoma simpatičan i zabavan. Jedna od Željkovih drugarica iz razreda ističe, da je uvek važio za dobrog i predanog druga, ali da se izdvajao od svih po ljubavi prema košarci i frizuri.
- Bio je jedno simpatično dete, koje je voleo da se šali. Nije se izdvajao od drugih, osim košarke i zulufima, po kojim ga ja pamtim. Svima nam je bilo čudo, kako jedan tako mali dečak ume da se provuče i da daje toliko koševa - rekla je Rada Martinović, školska drugarica proslavljenog trenera.
Nakon završene OŠ "Ratko Mitrović", Željko Obradović upisuje Tehničku školu u Čačku, kada i počinje njegova profesionalna košarkaška karijera u juniorima KK "Borac", sa kojim je 1979. godine postao prvak Jugoslavije. Kum Dobrilo Jojić, u emisiji "Vikend iz Prvog reda" na televiziji K1 kaže, da iako nije bio visok u odnosu na druge košarkaše, njegov uspeh je u mentalnoj snazi.
- Jedan vrhunski trener i pokojni Duda Ivković, rekli su mu tada, da on "nema levu ruku". Međutim, on je imao desnu i koristio je glavu, tako da drugu nije morao da koristi. Dovoljno se pokazao kao igrač i o tome je suvišno pričati - kaže kum Željka Obradovića i objašnjava odakle tolika srčanost na klupi.
- Kao igrač nije bio srčan, ali kao trener je nešto drugo. Takav je. U svojoj kancelariji dok je boravio u Istanbulu, imao je aparat za merenje pritiska. Njemu pritisak posle treninga bude 160/100, a možete da zamislite posle utakmice tek. Neverovatan je, jer se toliko unosi u tu priču, da organizam reaguje, možda je to neko i pražnjenje, ali nije prijatno kada ga vidite sa tom bojom u licu, koja je zabrinjavajuća - kaže Dobrilo Jojić i dodaje, da iako sa Željkom nikada nije pričao o tome, smatra da mu je najveći uspeh u karijeri, osvajanje prve titule sa "Partizanom".
Kada dođe u Čačak, Željko Obradović ima svoju omiljenu kafanu u kojoj voli da okupi svoje prijatelje. Vlasnica restorana kaže, da proslavljeni trener nije zahtevan i da je kao gost fenomenalan.
- Voli da započne sa kajmakom, vrućim hlebom i ljutom paprikom, a posle šta god mi da izaberemo i spremimo. Toliko je normalan, opušten, bez velikih zahteva i zna milion pesama. Zna tekst pesme koja je napisana četrdesetih ili pedesetih godina, koje neke pevači ne znaju - kaže vlasnica kroz osmeh i otkriva kako izgleda kada Željko Obradović u kafanu dovede svetske zvezde.
- Gužva bude unutra i napolju. Kada je doveo Grke, uživali su u pečenju ispod sača, teletini, salatama i koka koli – zaključila je.
U Čačku postoji i klub navijača "Partizana" u kome možete popiti pivo koje nosi ime našeg legendarnog košarkaškog maga. Prijatelj Željka Obradovića, Dragan Albić kaže, da klub nosi naziv "Žoc 010", jer čekaju desetu titulu.
- Njega nisu promenile ni pare, ni slava. Živi normalan život. On je broj jedan kao svetski trener. Kao dete smo ga zavoleli, jer je bio druželjubiv, a voleo je i da popije. Mi smo bili svi kao jedna familija. Sećam se, imao je nekih 15 godina, kada je "Borac" igrao kvalifikacije u Srboranu. Mi, kao veliki navijači "Partizana", smo krenuli na utakmicu i poveli smo ga da ide sa nama. Spavali smo u hotelu. Ja legnem na krevet, a Željko na patos. Kasnije mi ga bilo žao, pa smo se zamenili i sada se stalno šalimo, da od tada imam problem sa leđima. Željko je čudo – zaključio je Dragan Albić u emisiji "Vikend iz Prvog reda" na televiziji K1.
Autor: Nadlanu.com/M.M.
Foto: BC Partizan TV - YouTube/PrintScreen