Golman "Crvene zvezde" Milan Borjan i njegova supruga Snežana bili su gosti emisije "Balkanskom ulicom" u kojoj su prvi put pričali o Snežaninoj borbi za život koja se dogodila posle porođaja, kada su im doktori saopštili da su šanse da preživi 50 posto. Uprkos svim usponima i padovima kroz koje su prolazili kažu da njih dvoje koračaju zajedno i čuvaju svoje malo carstvo. Priznaju i da jedno drugo umeju da iznerviraju, da su oboje tvrdoglavi, kao i to da su dve potpune suprotnosti koje se privlače.
Milan Borjan i njegova supruga Snežana pričali su svako o svom detinjstvu i periodu kada je Milanova porodica izbegla iz Knina.
- Fudbalski teren odmah pored kuće, baba, deda i te neke stvari su ostale najupečatljivije u meni. Postoji ta tuga od kada nismo tamo, ali dobro, sve je to život. Bilo je lepo, ja sam imao sedam godina dok smo tamo živeli. Bilo je lepo, ali šteta, eto - rekao je Borjan.
Snežana je rodom iz Užica u kom je kaže provela lepo detinjstvo.
- Užice je mali grad, provincija, zapadna Srbija, detinjstvo lepo, kao svaka tradicionalna porodica. Nas je bilo jako mnogo u kući, mama, tata, baka, deka, stric, strina, njihova deca. Sinonim za moje detinjstvo je definitivno zajedništvo, puno ljubavi, "deco kada porastete bitno je samo da se držite zajedno, uz ljubav, uz podršku sve ćete imati". To je neki momenat najlepši koji pamtim i koji sam imala ceo život, a i sada zajedno sa Milanom i sa Filipom.
Za razliku od Snežane koja je, kaže, u detinjstvu bila mirna i povučena Milan kaže da je bio baš nestašan, "pravio sam mnoge probleme", zbog čega su ga i grdili mnogo puta. Jednom je čak i otišao od kuće i to sa svojih samo pet godina.
- Seo sam u autobus i otišao kod dede u bolnicu, to je jedan primer. Ceo grad me tražio. Doveli su me mama i tata ispred vrtića, ja sam ušao i izašao, seo u autobus i otišao. Malo su me kaznili, da znam za ubuduće da to ne radim.
Kada je imao sedam godina Milanova porodica se doselila u Beograd, živeli su, kako kaže, kod njegove tetke koja je već bila tu i kod koje je u malom stanu u jednom trenutku bilo njih 13-14.
- Mama, tata, ja, sestra, tetka, teča, sestra, brat, baba i deda jedni, baba i deda drugi... Svi smo tu bili na okupu. Sećam se svega ali ne volim da pričam o tome. To je jedan baš težak period u mom životu, mislim jedan od najtežih. Pre par godina smo supruga i ja išli dole u Knin da joj pokažem gde sam se rodio, gde sam živeo, ali mnogo tih emocija me onako prodrmalo. Ali, bože moj, to je sve život i treba gledati samo prema napred.
Tada su njegovi roditelji morali, kaže, sve da počnu iz početka, "otac je otvorio neki kafić, pa posle i prodavnicu".
- Majka je radila na buvljaku, ja sam radio na buvljaku, borili smo se zajedno i na kraju izborili.
Posle nekoliko godina, tačnije kada je Milan napunio 13, odselili su se u Kanadu kao imigranti gde su ponovo svi zajedno radili.
- Otišli smo za Vinipeg, kao imigranti. Mogli smo da biramo između Kanade i Zimbabvea. Predali smo papire za Ameriku, Kanadu, Australiju, Zimbabve i dobili smo da biramo Kanada ili Zimbabve, pa smo prihvatili Kanadu i otišli kao imigranti tamo,
Prve dve nedelje u Kanadi im je bilo teško, živeli su u jednoj sobi, a onda je tata našao posao, našao stan i svi su počeli da rade, "otac, majka i ja smo čistili jednu pekaru uveče, a ujutru ustajali rano i išli da raznosimo novine", ispričao je Milan tokom emisije. Kaže i da su mu roditelji danas tu, dok je sestra ostala u Kanadi gde je udata i ima decu.
Snežana i Milan upoznali su se tako što je ona pripremala rođendan za svog brata, a Milana je pozvala kao njegovog najboljeg druga kako bi joj pomogao oko organizacije. To je ujedno i prvi njihov susret kada su i shvatili da su jedno za drugo. Našli su se ispred jedne farbare u Nišu, čekala ga je, a on je kasnio.
- Organizovali smo rođendan iznenađenja njenom bratu, čuli smo se preko Instagrama i dogovorili da se nađemo tu. Ja sam malo kasnio, kao i obično. Bila je raspoložena jer joj je bio bratu rođendan, nije bila ljuta - kaže Milan, a na pitanje da li je Snežana gledala njegov Instagram pre nego što su se sreli ona kaže:
- Pa naravno, jesam gledala njegov Instagram iz razloga da bih našla nekoga ko će da mi pomogne da organizujem bratu rođendan. Kada sam gledala nisam birala po tome ko je najlepši pa on da mi pomogne, nego sam zvala moju snajku i pitala je ko može da mi pomogne, a ona mi je rekla: "Jao, pa ja se stvarno ne družim sa tim ljudima, ali moj suprug je dobar sa ovim golmanom koji mu je kolega, koji je sada prvi golman, preuzeo mu je mesto, Milan Borjan" i ja kažem: "E pa super, pisaću ja njemu na Instagram". Nije da nisam pogledala.
Snežana kaže da je ispred te farbare koju su pomenuli shvatila da je to čovek sa kojim želi da ima dete.
- Videla sam te oči i jednog neozbiljnog dečaka. Mislim, nije bio dečak, imao je 27 godina. Slušala sam godinama i čitala u knjigama, kažu da kada ti se desi prava ljubav, to osetiš, to vidiš, to doživiš. Prosto nisam zamišljala da to može da bude tako, ali zaista kada sam ga videla ispred te farbare u nekoj majici sa kratkim rukavima, u nekom šortsu do ispod kolena, potpuno onako blesavog, koji je izašao, kasni deset minuta, ja u šoku, sva militari fazon... Pogledala sam ga i pomislila to je čovek sa kojim ću imati dete. To je zaista tako, to sam pomislila i eto, to se ostvarilo.
U jednom trenutku u razgovor se uključila i psiholog koja kaže da psiholozi tvrde da se suprotnosti privlače, ali sličnost zadržavaju, međutim, za njih dvoje kaže da su "ipak komplementarni".
- Mi smo dijametralno različiti, apsolutno mislim da smo zbog toga kao tim nepobedivi, slobdno mogu da kažem i to smo pokazali godinama u svakom segmentu našeg života, od našeg privatnog, emotivnog, do poslovnog života. Mi smo zaista dijametralno različiti. On je čovek koji je opušten, kod koga je sve smeh, pozitivna energija, ovog kog vidite u emisiji možda i nije pravi Milan Borjan, on je mnogo opušteniji, mnogo veseliji, generalno i kod njega ne postoji problem zato što je svaki problem rešiv i samo smeh i pozitivna energija, idemo dalje. Ja sam neko ko problem razloži na 365 segmenata i svaki deo izanalizira i tu smo zaista različiti - kaže Snežana, a na pitanje da li je to nekada nervira odgovara:
- Kako da me ne nervira, naravno da me nervira. Kada imamo ozbiljan problem, globalan problem, a on mi kaže: "Samo polako ljubavi, samo osmeh stavi, ali bukvalno, samo osmeh na lice i videćeš kako će sve pozitivno da se dešava". Međutim, sve knjige koje sam pročitala, sva naučna saznanja koja imam on je pobio svojom teorijom zato što pogledajte samo, eto šest godina šta čovek radi na terenu i van njega, da je najobožavaniji, najvoljeniji i da pravi uspehe i onda sam ja poslednjih godinu dana uz moje sazrevanje, ajde da kažemo moje sazrevanje uz njega, shvatila da moram da promenim te stvari kod sebe i zaista kada sam počela da primenjujem model mnogo mi je bolje u životu - kaže Snežana, a Milan dodaje:
- Idealan spoj dve različite, osobe ali to je to to što čini ljubav. Ljubav te spoji baš kada ste različiti i onda ti da tu energiju i moć da nastaviš dalje da se boriš kroz život i generalno ima mnogo stvari što ona radi što ja ne volim i što ja radim, a ona ne voli ali ta ljubav nas spaja i to je ono što je najlepše i što nas vodi prema napred. Poštujemo jedno drugo i čuvamo naše carstvo što je najbitnije.
U jednom trenutku u toku emisije povela se i priča o tome kako se Snežana koja je postigla veliki uspeh u karijeri, nosi sa time da je "žena fudbalera", i koliko joj je "prestrašna ta klasifikacija".
A da sve što su pomenuli od detinjstva naovamo nisu jedini teški momenti u njihovom životu otkrila je i Snežana kada je ispričala da je u jednom trenutku, bilo pitanje života ili smrti, što su im lekari i saopštili samo 24 sata posle njenog porođaja.
- Kada sam rodila našeg sina Filipa, posle 24 časa su nam saopštili da imam tromb vene kave i da misle da neću preživeti. Kada je Milan pitao, kao i moji roditelji: "Kako to mislite?", oni su rekli: "50-50 posto, tromb je krenuo ka srcu". Porodila sam se u privatnoj bolnici, hitno je došao sanitet, rekli su da u sat vremena moraju da me vode do Urgentnog centra da tromb ne bi došao skroz do srca. Bila sam na intezivnoj nezi, bukvalno vezana 15 dana. Nisam smela da se pomerim. Milanov najsrećniji momenat u životu je bio, i to moji svi prijatelji i danas prepričavaju, kako je svakoga zvao telefonom i govorio: "Vezao se, vezao se", a to je momenat posle 15 dana kada su mu javili da, jer je bilo baš pitanje života ili smrti, da se taj tromb vezao za arteriju i da ću ipak preživeti - kaže Snežana prisećajući se tih dana kada nije mogla ni sina da vidi.
Milan je uspeo da uđe čak i na intezivnu negu kako bi bio sa svojom suprugom.
- Bila sam na intezivnoj nezi gde niko nije smeo da ulazi, naravno moj snalažljivi muž je našao način da svaki dan uđe. Bila sam sa 10-12 ljudi u sobi gledala sam to kako ljudi nažalost odlaze, Milan se zadesio u momentima kada je osobi trebalo pomoći, da nekoga hitno izguraju do sale... - kaže Snežana.
Bila je svesna toga šta je tromb i koliko je u opasnosti.
- U jednom trenutku sam pitala doktora: "Svi znamo šta je tromb, zašto ste me doveli u Urgentni centar kada ste i vi svesni da mogu samo da odem, moji rezultati su katastrofalni, tromb je krenuo ka srcu, još uvek nemam plućnu emboliju, ali svako ko je ikada pročitao i jednu medicinsku knjigu zna šta je tromb, posebno vene kave, proširene vene?". Oni su mi rekli, profesor Davidović je tada bio direktor, pošto sam bila mlada porodilja i svi su se doktori angažovali, rekao mi je: "Da, nažalost si u pravu. Dovezli smo te iz razloga što ćemo probati sve, ako krene, da te prebacimo u operacionu salu". Milanovi iz Ludogoreca su želeli da pošalju helikopter, iz Kanade, ljudi su svuda prosto nudili pomoć, to je bio momenat mog potpunog otrežnjenja u životu i shvatanja da je život jedno veliko ništa ako ga ne živimo i ne shvatamo na najbolji mogući način - kaže Snežana.
U tim trenucima Snežana nije htela da pita za sina znajući da će joj biti još mnogo teže.
- Nisam želela da mi šalju slike da uopšte razmišljam o njemu, pošto bi mi tad bilo gore. Za majku je najbitnije tih prvih 10-15 dana, da gleda svoje dete, da uživa u njemu, da to dete doji. Imala sam jednu neverovatnu stvar, a to je da sam tražila od direktora privatne bolnice gde sam ležala da svaki dan u Urgentni centar šalje žene koje će da me izmlazaju kako bih ja to mleko mogla da šaljem mom detetu. Oni su se gledali, i bili su u fazonu to dete ne sme da pije to mleko, ali ja sam znala da je to moja volja za životom. Svaka ta flašica mleka je bila moja borba, moja nada i moja vera da ću da preživim. I, uspeli smo.
Milan kaže da je to za njega bio baš težak period i da je sve mnogo teško podneo.
- U jednoj bolnici je Filip, u drugoj bolnici je ona, dok Filip nije izašao. Ali, držao sam se, borio sam se - kaže Milan koji je sam sina izveo iz bolnice.
- Moj brat i moja snaja, koja je tada bila treći put u drugom stanju rekla je: "To dete koje smo svi toliko želeli neće ležati u privatnoj bolnici ja ću doći da ga pazim". Ona je bila trudna i došla je, pošto, šta bi Milan sam sa bebom? Njegovi su bili u Kanadi, moji su bili van sebe, neko ti saopštava da ti dete umire. Ona ga je čuvala - kaže Snežana.
Izvor: Blic.rs
Foto: borjan_milan_official/Instagram