Zna se da je najbolji noćni provod u Evropi zagarantovan u Beogradu, da su Srbi galantni domaćini, a Srpkinje najlepše žene, ipak kada je posao u pitanju, izgleda da, stranci zaobilaze Srbe i Srbiju u širokom luku.
Mnoge sigurno neće iznenaditi podatak da stranci smatraju Srbe lenjim narodom, koji posao vidi samo kao nužno zlo i radi jedino da bi preživeo. Amerikanci bar njihove diplomate, ako je suditi po depešama američke ambasade u Srbiji iz 2006. godine, koje objavljuje Vikiliks, drže da su Srbi teške lenštine.
- U novom okruženju, posle teške tranzicije, starija generacija i dalje veruje da država treba da izdržava radnika - kaže se u depeši američke ambasade u Srbiji.
Američke diplomate, ipak, tvrde da su mlađe generacije i zaposleni koji su veći deo svog života proveli u privatnim preduzećima, mnogo su otvoreniji za promene i mnogo posvećeniji svom poslu.
Amerikanci smatraju da većina srpske populacije ima veoma pesimističan pogled na posao koji, je kako se kaže, posledica komunističkog režima, kada su plate i doprinosi bili zagarantovani bez obzira na to koliko - i da li uopšte - radite.
- Mnogi roditelji govore svojoj deci da ne prihvate poslove koji su im "ispod časti" i na kojima bi morali da rade, zbog novca ili zbog napretka u karijeri - navodi se u depeši. Zato mnoga deca ostaju da žive sa roditeljima sve do zrelih godina.
Novac i status ispred uspeha u poslu
Izgleda da još jedino u Srbiji pojedini roditelji govore deci, "sine uči školu, da ne radiš težak posao" i da "postaneš, neko i nešto". U ambasadi SAD, tvrde da oni koji rade u Srbiji mnogo više polažu na novac i status nego na izazove ili osećaj uspeha. Na pamet im ne pada ni da se ostvaruju profesionalno, ako im to neće doneti više novca.
Samo mladi menadžeri
Nema posla bez veze u Srbiji, koja je, ipak, pravo čudo jer ima "iskusne menadžere, pa skoro u pelenama", složiće se većina građana Srbije, a slično tvrde i Amerikanci.
Diplomete su zabeležile da postoji diskriminacija po godištu, prilikom zapošljavanja, jer većina firmi želi da zaposli samo mlade ljude.
- Mnogi koji traže posao žale se da su lične veze neophodne za zaposlenje, morate da poznajete nekoga u kompaniji da biste uopšte dobili mogućnost da tamo radite. A različite forme "fleksibilnog zapošljavanja", poput rada na određeno vreme ili samozapošljavanja su prisutne samo u malom procentu.
Nema posla, ima zabave
Još jedno srpsko čudo dobro je palo u oči Amerikancima. U sred radnog dana prepuni su kafići, svi se žale kako nemaju para i posla, ali i dalje plaćaju paprenu cenu za kafu ili pivo u nekom beogradskom kafiću. Primećuje se i da posla u Srbiji još jedino možda ima u Beogradu.
- Dovoljan je samo jedan pogled na beogradsku glavnu pešačku ulicu i videćete buljuk zvanično nezaposlenih mladih ljudi, obučenih po poslednjoj modi, koji pijuckaju kapućino i puše, dok u rukama drže skupocene telefone. Slično je i u noćnom životu: mladi, skockani do kraja, sa svim poslednjim gedžetima, ostaju čitavu noć u gradu. Odakle im novac? Ima nekoliko izvora: pomoć roditelja, rođaka iz inostranstva, neregistrovanih poslova i slično.
Drugim rečima Amerikanci poručuju Srbima "koliko i kako radite odlično živite, nemojte nama da se žalite". Ili nam samo zavide?