Novo istraživanje sprovedeno u Švedskoj otkriva da medicinska nega u poodmaklim godinama često produžava život bez značajnog poboljšanja kvaliteta života. Studija skreće pažnju na jaz između "životnog" i "zdravstvenog veka". U mnogim razvijenim društvima ljudi žive duže, ali takođe veći deo života provode u lošem zdravstvenom stanju.
Ljudi žive duže nego ikada ranije. Od 1950. godine, prosečan životni vek na globalnom nivou porastao je sa 47 na 73 godine. Ovaj izuzetan dobitak je postignut smanjenjem siromaštva i iskorenjivanjem bolesti. Ali u zemljama čiji građani sada žive u poodmakloj dobi u osamdesetim i duže, nameće se komplikovano pitanje: da li mi zapravo produžavamo život ili samo odlažemo smrt?
Produžiti život ili odložiti smrt?
Tim istraživača sa Instituta Karolinska u Švedskoj postavio je upravo ovo pitanje u novoj studiji koja je nedavno objavljena u "American Journal of Public Health". Demograf Markus Ebeling i njegove kolege su koristili velike javne baze podataka da bi pratili tok svih smrtnih slučajeva osoba starijih od 70 godina u Švedskoj između 2018. i 2020. godine, fokusirajući se na poslednjih 12 meseci života pacijenata. Pre svega, želeli su da znaju kako većina starijih osoba umire.
Da li umiru brzo i iznenada ili teško i dugotrajno? Umiru li kod kuće, fizički sposobni i mentalno očuvani do kraja? Ili umiru u ustanovi, oštećeni i zavisni od nege u poslednjim godinama života? Tragično, čini se da je sve više onih koji spadaju u drugu kategoriju.
- Dve trećine svih smrtnih slučajeva pratila je ekstenzivna nega tokom poslednje godine života, a najmanje polovina je dodatno zahtevala medicinsku negu - otkrili su istraživači.
- Većina smrtnih slučajeva danas nije u skladu sa onim što se obično naziva 'lepa' smrt.
Ebeling i njegove kolege su takođe otkrili da je produžena nega na kraju života sve češća kod starijih od 83 godine, što je očekivani životni vek u Švedskoj, što ukazuje na to da je veća verovatnoća da će osobe koje duže žive, duže umirati podvrgnuti raznim medicinskim procedurama i fiziološkim opterećenjima.
Životni vek u odnosu na zdravstveni vek
Ovaj nalaz skreće pažnju na jaz o kojem se često raspravlja između "životnog veka" i "zdravstvenog veka". Životni vek je koliko neko živi; zdravstveni vek je koliko dugo neko živi dobrog zdravstvenog stanja, bez hroničnih bolesti i invaliditeta. U idealnom slučaju, oni bi trebalo da budu skoro jednaki. U stvari, kako je ljudski životni vek naglo rastao u poslednjih pola veka, zdravstveni vek nije održao korak. Analize ukazuju na trenutni jaz od 10 do 15 godina između njih u Sjedinjenim Državama, na primer.
Nažalost, ono što nega na kraju života može da uradi jeste da produži životni vek, sa malo koristi po zdravlje. Lekovi i postupci koji leče osnovna medicinska stanja kod starijih često su oteženi činjenicom koliko "zdravlja" je zaista moguće povratiti.
Na kraju krajeva, najbolji način da se poveća zdravstveni vek i da se ostane nezavisan od pomoći do samog kraja, jeste da sprečimo da dođemo u to stanje. To znači zdrav stil života – da se pravilno hranimo, uzdržavamo od pušenja, umereno pijemo alkohol, održavamo društvene kontakte, čuvamo mentalnu kondiciju, a iznad svega, budemo fizički aktivni. A to znači zadržati ove navike i u starosti.
Glavni zaključak je da kako bismo sebi pružili najbolju šansu za "lepu" smrt, treba da radimo stvari koje će nam pomoći da sačuvamo kvalitet života.
Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Freepik.com