Na Londonskom bijenalu dizajna u Somerset hausu Srbija je po prvi put imala svoj paviljon o kojem govore Dušan Jovović, autor rada i Biljana Jotić, komesarka izložbe.
- Kada ne pada kiša London je jedan od najlepših gradova na svetu! - prokomentarisala je Aleksandra Joksimović, ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji dok smo ručali u suncem okupanom Notting Hillu.
Zaista, ovog proleća blistave fasade zgrada i savršeno uređeni drvoredi prestonice Ujedinjenog kraljevstva ukrašeni su hiljadama zastavama koje su tu još od krunisanja kralja Čarlsa III i podsećaju na vremena kada se to kraljevstvo zvalo "imperijom u kojoj sunce nikada ne zalazi".
Iz istog vremena je i Somerset House, neoklasični kompleks zgrada sagrađen na prelazu između 18. i 19. veka na obali Temze. Tu je smešteno London Design Biennale osnovano 2016. na kojem Srbija ove godine učestvuje po prvi put. Autorski rad Dušana Jovovića "134, Sveta Geometrija" inspirisan je srpskim ornamentima Srednjeg veka i istražuje kako da bolje razumemo odnos umetnosti, nauke, tehnologije i teologije.
Bijenale je otvoreno prošlog petka, 1. juna, i moći ćete da ga pogledate do 25. juna. Nakon otvaranja i koktela u jednom od obližnjih pabova brišući usne od pene "Guinness" piva razgovaram sa autorom Dušanom Jovovićem i direktorkom Muzeja primenjene umetnosti Biljanom Jotić koja je bila komesarka nastupa Srbije na Bijenalu.
- Umetnička direkcija četvrtog po redu LDB-a poverena je Nieuwe Institutu, holandskom nacionalnom muzeju i institutu za arhitekturu, dizajn i digitalnu kulturu, na čelu sa generalnim i umetničkim direktorom Arikom Čenom. Dušan Jovović, multumedijalni umetnik, posle diplomiranja na Fakultetu primenjeenih umetnosti, doktorirao je digitalnu tehnologiju i digitalnu sliku, što je vidljivo u realizaciji dosadašnjih umetničkih praksi i eksperimenata. Koncept "134/Sveta geometrija" teži globalnom dizajnu kroz univerzalnost jezika u cikličnosti i celini vremna, što direktno odgovara temi "Globalne igre" i remapiranja saradnji. Koristeći ornament kao simboličnu osnovu univerzalnog srednjovekovnog jezika, zatim čulnih iskustava (vid, sluh, dodir...) stvara atmosferu totalne čulnosti, a nastavlja se na stvaranju potpuno novih iskustava u odnosu na Veštačku inteligenciciju (AI). Ta izdvojena prostorna celina sabira vreme i prostor i postavlja čoveka u centar između Božije i Veštačke inteligencije. To je bio dovoljan razlog da kao kustoskinja umetničkog eksperimenta i komesarka nastupa pozovem Dušana na saradnju! - priča Biljana Jotić.
Rad Dušana Jovovića sam prvi put zapazio 2018. kada je napravio iskorak prilikom obeležavanja 100. godišnjice Prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Proteklih nekoliko godina imao je veoma zapažene izložbe u Novom Sadu u sklopu Evropske prestonice kulture.
- '134, Sveta Geometrija' je autorski projekat koji je proizašao iz dugogodišnjeg iskustva kao potreba za umetničkim sredstvom za otkrivanje fundamentalnih pricnipa univerzuma i odnosa između duhovnog i materijalnog sveta; svetla, tame, čoveka i mašine. Sličnom tematikom sam se bavio na izložbama: 'Vreme i vaseljena' i 'Mileva / mi smo stena' koja još uvek traje u Muzeju grada Novog Sada. Tokom izgradnje Svete Geometrije koristio sam kao svetlosne portale srpsku ornamentiku pretežno Moravske škole. Ovaj projekat prati proces kojim se povezuju i dotiču teološki i tehnološki dizajn. Odlična saradnja sa Muzejom primenjene umetnosti, Ministarstvom kulture, gradom Novim Sadom i kustoskinjom Biljanom Jotić dovela je do nadogradnje i razvijanja koncepta na način kojim je ovaj umetnički eksperiment u potpunosti uspeo što su pokazale neverovatne reakcije u Londonu. Iz toga proizilazi pojam, izveden kroz jezik simbola: NOT TOWARDS APES, BUT TOWARDS ANGELS. Anđeoski broj 134 je simbol mira i harmonije - kaže Dušan i objašnjava da njegova Artbeat grupa iza sebe ima više od 550 projekata u Srbiji i svetu od čega su neki od njih bili pionirski radovi u novim medijima.
- Kroz ovakvo iskustvo uspeli smo da pronađemo univerzalni jezik emocije i duha koji razumeju jasno i na isti način ljudi bilo gde u svetu i iz bilo koje druge kulture da dolaze. Ono što me je pozitivno iznenadilo u Londonu jeste da su i pre samog otvaranja kustosi i autori drugih paviljona dolazili i slikali se u našem prostoru i čestitali na samom radu, Biljani i meni. Ako imate šta da kažete, ljudi vas slušaju i veruju vam, a mi to poverenje ni ovim projektom nismo izneverili - kažen Dušan.
Srpski paviljon se nalazi između kineskog i američkog paviljona i Dušan kaže da je uživao u svim radovima koje su njegove kolege iz drugih zemalja postavile i izvele:
- Svaki od paviljona je bio zaseban svet u umetničkoj komunikaciji koja je svojoj osnovi imala pojam čoveka. To mi se posebno svidelo jer je svaki umetnik koji je izlagao u Somerset House u svojim bojama imao pigment empatije, duše i razumevanja. Ako bih morao da izdvojim tri paviljona koja su mi se posebno svidela, bila bi: kineski, američki i južnokorejski.
Sa direktorkom Muzeja primenjene umetnosti pričam i o utiscima sa nedavno otvorenog Bijenala arhitekture u Veneciji:
- Sjani su utisci, ne samo naših gostiju koji su do sada posetili paviljon i pisali o njemu, već i od strane kolega iz ostalih paviljona, koje smo zajednički obilazili, kao i šire publike. Sama činjenica da je je Paviljon Republike Srbije preporučio časopis 'Domus' i to kao jedan od šest 'essential' i to na drugom mestu, dovoljna da ukaže na odjek javnosti prema našem paviljonu. Projekat mladog autorskog tima Ive Nunjić i Tihomira Dičića, kojim se Republika Srbija predstavlja na 18. Međunarodnoj izložbi Bijenala arhitekture u Veneciji, od 20. maja do 26. novembra 2023. uvodi nas u prostorno-vremensku cikličnost, slojevitu mapu procesa i trajanja, posmatranja i promišljanja. Slojevi vremenske cikličnosti vizuelno predstavljene prostornom elipsom vidljivi su u mapiranju istraživačkih procesa vezanih za fenomen Politike Nesvrstanih oličene u projektu Sajma u Lagosu, koje autori oživljavaju živim beleškama sadašnjosti. Da bi postali živi svedoci stvarnosti i preneli je u projekat, autori su otputovali u nestabilnu i opasnu zonu Lagosa, suočili se sadašnjim stanjima, proživeli teške situacije, istražili, zabeležili i preneli u izložbenu postavku i dnevnike. Na nama je da reagujemo i oživimo u sebi postavljena pitanja na temu Laboratorije budućnosti, kojom se vodila kustoskinja 18. Međunarodne izložbe Bijenala arhitekture u Veneciji, Lesli Loko.
Jedan od mojih rituala na putovanjima (kada sam u našem regionu ili negde na engleskom govornom području) je jutarnje listanje lokalne dnevne štampe. U Londonu je to uvek u Starbucksu preko puta našeg hotela u Great Marlborough Street. Omiljeni mi je "The Times", dovoljno ozbiljan a opet zanimljiv i atraktivan. Evo nekih od tema kojima su se oni bavili tokom proteklog vikenda: Emil Bergman, planinar i avanturista iz Bugarske planira da obori rekord i provede 60 sati na steni Rockall u sred Atlanskog okeana. Ovo pusto ostrvo koje su Britanci zvanično proglasili svojom teritorijom 1955. naseljeno je samo galebovima. Vilijem i Kejt prisustvovali su venčanju jordanskog prestolonaslednika princa Huseina (28) koji se venčao sa godinu dana starijom Saudijkom. Ukrajina je uvela sankcije ruskom tajkunu i bivšem KGB-oficiru Lebedevu koji je postao vlasnik britanskog večernjeg lista "Evening Standard". Tu je i vest da su cene nekretnina u Velikoj Britaniji pale na najniži nivo od Svetske ekonomske krize 2009. Australijski komandos koga je za zasluge u ratu 2011. primila i kraljica Elizabeta II osuđen je zbog ratnih zločina nad civilima u Avganistanu. Devetnaest godina posle smrti glumca Pitera Justinova njegova zaostavština i memorabilije među kojima se nalazi i jedna Renoarova slika - biće u julu prodati u aukcijskoj kući Sotheby's u Parizu. "Home of the week" u rubrici posvećenoj nekretninama je posed "Old Priory" u Severnom Vučesteru koji je izgrađen na mestu nekadašnje rimske vile a procenjuje se na 7,85 miliona funti. Saznajemo i da će posle trogodišnje pauze zbog 35 miliona funti vrednog renoviranja ponovo biti otvorena National Portrait Gallery kao i to da se u stalnoj kolekciji neće naći portert prinčeva Vilijema i Harija nastao 2011. u vreme dok su braća još bila u dobrim odnosima.
Utisak koji imam posle svakog ovakvog "prelistavanja štampe" u regionu ili širom sveta je da su teme kojima se bave dnevne novine u Srbiji toliko tragično daleko od stvarnog života i širokog dijapazona tema o kojima piše štampa u drugim zemljama.
Za razliku od medija, naša umetnost, arhitektura i dizajn svakako drže korak sa svetskim trendovima u šta sam mogao da se uverim na izložbama i manifestacijama na svim meridrijanima, pa i ovde na Bijenalu dizajna u Londonu.
Autor: Robert Čoban
Foto: Privatna arhiva