Poznata televizijska voditeljka Dragana Katić bila je gošća emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" u kojoj je otvoreno govorila u kakvom je odnosu bila sa ocem svojih sinova, kao i sa njegovom prvom suprugom.
Dragana je sinove odgajala sama, desna ruka su joj bili roditelji, a iako se završila ljubav između nje i oca njene dece ona je smelo koračala dalje u trudnoći. Rodila ih je kada je imala 33 godine, a oni danas po imaju 25.
- Od trenutka kada je to već bilo potpuno jasno da ću ja samostalno da rodim decu do trenutka dok su moji roditelji bili živi oni su apsolutno bili moja desna ruka u svemu. Mama je radila nekih godinu dve dana kada sam se ja porodila, onda je otišla u penziju, a moj otac je bio moja desna ruka, radio je apsolutno sve što nije radio kada sam ja bila mala. Toliko su voleli moju decu, tačnije svoje unuke i mene. Meni su pokazali u stvari tek tada koliko su veliki i kakvi su roditelji. Tada su mu u stvari pokazali šta je roditeljstvo kada su bezuslovno stali iza mene. I danas nailazite na osudu, problem, začuđavanje, da li je, zašto je, da li je rodila vanbračno, ili ne, kako je, šta je, a kamo li tada. Moji roditelji nisu Beograđani, oni su došli iz malih sredina i povezani su sa svojim porodicama u tim malim sredinama, takođe sam i ja bila povezana, gde su potpuno drugačiji standardi gde se očekivalo da i ja to uradim do neke 25. ili 26. godine, ali kako ja to nisam uradila oni su govorili ona je posebna, ona je drugačija i stvarno je ispalo drugačije.
Kada su Draganini sinovi slavili punoletsvo, naručila je pesmu "Kako si majko, kako si oče?" zbog koje joj uvek zasuze oči.
- Ja sam njihov 18. rođendana proslavila u jako uskom krugu prijatelja i familije koji su zaista bili deo nas i koji su učestvovali u Bobanovom i Bojanovom odrastanju, koji su učestvovali u mom životu i pozvala isključivo drage ljude u jedan jako mali beogradski lokal i rekla sam to je moje slavlje, oni su imali svoje, kakvo su oni hteli, ali su naravno ispoštovali i bili sa mnom. I, prosto ta pesma u jednom ternutku je bila prisutna i bile su prisutne moje suze. To su bile suze radosnice, ja sam bila srećna ne samo što pune 18 godina nego što smo sve to uspeli da izguramo, sve te probleme. Kako smo uspeli nekako iz svega toga da izađemo, da isplivamo i da sad slavimo život uvek negde sa mišlju da su i oni to nedge čuli bili ponosni i slavili.
Sinovi su rasli i svako je krenuo svojim putem. Jedan od njih otišao je u inostranstvo.
- Od početka kako su oni došli ja sam analizirala svoje detinjstvo i šta meni nije odgovaralo i onda sam rekla: "E moraš te greške da ispraviš", ostala je samo jedna nepopravljiva i neizbrisiva. Kada je on završio gimnaziju, nešto razmišljao da će da upiše ETF, ali ja sam znala šta u njemu čuči zato što, kad god smo pričali ja sam videla čemu on naginje, kojoj literaturi, kako crta, koje su mu dodatne aktivnosti na koje želi da ode. Malo-malo pa priča "sad bih otišao na Bitef, sad bih otišao na ovu izložbu, na onu", pa "vidiš ovaj radijator kako stoji", pa "ova zgrada kako stoji", ja sam odmah znala da to ne, i on je samo jedno veče došao i rekao: "Mama ja sam odlučio da upišem ahitekturu". Podržala sam apsolutno. Imao je tu sreću da je dobio nemačku stipendiju kada je negde već bio pred kraj treće godine arhitekture i otišao je tamo na master. To je bio najteži trenutak, taj odlazak. Strašno. To da su oni odrasli i da on sad ide i kako će on sada, da li će on biti zavistan od mene, da li će da me zove... Ja imam prilično sebičluka u sebi, ja i dan-danas, to je stvar koju nisam promenila i koju sam zadržala, to je moja majka imala, moram non-stop da ih čujem i da znam gde su, prosto moram, ne želim to da menjam. Pokušala sam i ispravila sam mnoge stvari koje mi se nisu dopadale kod sebe, ali to prosto ne želim da menjam jer smatram da je moja misija ovde, ako sam već vrlo svesno odlučila da rodim decu, da vrlo svesno treba da budem u svakom trenutku njihovog života, odnosno da znam gde su. Daleko od toga da sve deli, nisam sigurno na prvom mesto sa kojom će da podele neke stvari.
Iako je sinove odgajala sama, oni su imali kontakt sa ocem koji je u jednom trenutku doživeo saobraćajnu nezgodu zbog koje nije više mogao normalno da funkcioniše.
- Ne, pa ne bi bilo lepo, ja sam sa 32 godine ostala u drugom stanju to je zrela osoba, zrela ličnost, formirana, vrlo svesno. Dogodilo se da nismo mogli da ostanemo zajedno njihov otac i ja. Na civilizovan način smo to rešili. U njihovom životu je bilo dovoljno oca do trenutka dok on nije doživeo jednu saobraćajnu nezgodu koja ga je prosto omela i nije mogao potpuno normalno da funkcioniše do kraja života, ali oni su i tada imali kontakt, posećivali ga. Postojao je kontakt koliko je on mogao u tom kontaktu da učestvuje.
2020. godine i otac njene dece odlazi sa ovog sveta, prva kojoj je javila kada je saznala bila je njegova prva supruga sa kojom ima ćerku.
- Mi smo uvek bili u jako dobrim porodičnim odnosima. Njegova bivša žena, prva žena sa kojom je imao ćerku, njihova sestra koja je šest godina starija od njih, mi smo od prvog trenutka bile u kontaktu. Kada je on doživeo nesreću, moj otac, njena majka, ja, mi smo bili tu kad god je trebalo, šta god da je trebalo. Moram priznati, i istina je, ona je bila ta koja je odmah insistirala na tome i meni prišla i rekla: "Ja sam majka njihove sestre, ja želim da oni imaju taj kontakt". Tog dana, kada se to desilo pošto je bilo iznenada, prva osoba koju sam ja obavestila je bila ona. Ona je odmah otišla, jer sam ja tog dana naravno kao i uvek kada se meni nešto u životu dešava imala snimanje. Ona je otišla prva i po podne sam otišla, malo su me sačekali jer sam morala sa njom da završim neke stvari ali prosto smo se prepoznale od prvog trenutka njihovog života i deca su rasla zajedno i što je najdivnije imaju fotografije od malena. To je prosto nešto što je bilo fenomenalno i mnogi ljudi su se čudili kako mi funkcionišemo. To je bogatstvo moje dece i njeno bogatstvo što ima braću i pre svega za ovaj svet bogatstvo što eto tako dve bivše žene se savršeno slažu i funkcionišu i razumeju zaista od prvog dana. Sad se sećam, deca su i na Zlatiboru bila zajedno, dolazili smo na porodične ručkove, išli u vikendice, smatrali smo da je sasvim u redu da deca budu u normalnom i zdravom kontaktu. Tako je i dan danas, Bogu hvala.
Izvor: Blic.rs
Foto: dragana_katic/Instagram