Kajsije (prunus armeniaca) pripadaju porodici koštunjavog voća. Izuzetno su hranljive, a pored toga što poboljšavaju varenje, veoma su korisne za naše oči. No, to nisu njihovi jedini kvaliteti pa je značajno uvrstiti ih u ishranu u sezoni, ali i u sušenom obliku.
Kajsije su hranljive, a imaju malo kalorija
Kajsije su veoma hranljive i sadrže veliku količinu esencijalnih vitamina i minerala. U dve sveže kajsije (70 grama) nalazi se: veoma malo kalorija - samo 34, 8 grama ugljenih hidrata, 1 gram proteina, vrlo malo masnoća, 4 odsto kalijuma, malo vlakana, ali i vitamini A, C i E. Ovo voće je i dobar izvor beta karotena, luteina i zeaksantina, moćnih antioksidanata koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i smanjuju oksidativni stres. Sve su to činjenice koje ukazuju da su kajsije čuvar našeg opšteg dobrog zdravlja jer antioksidanti sprečavaju razvoj bolesti, uključujući i maligne.
Najbolje ih je jesti cele i neoljuštene, ali ih je pre toga potrebno dobro oprati. Kora kajsije sadrži veće količine vlakana i hranljivih materija. Koštica kajsije je posebno hranljiva, pa se ponekad preporučuje kao dodatak ishrani kod onkoloških bolesnika.
Šta su flavonoidi koje kajsije sadrže u velikim količinama?
Polifenolni antioksidanti zvani flavonoidi, značajan su faktor u zaštiti od brojnih bolesti, uključujući dijabetes i bolesti srca. Glavni flavonoidi u kajsijama su hlorogenske kiseline, katehini i kvercetin. Ova jedinjenja dejstvuju i u neutralisanju slobodnih radikala, i u sprečavanju upala i infekcija.
U jednoj studiji na 2.375 ljudi, istraživači su merili promene nivoa inflamatornih markera pri konzumaciji kajsija. Otkriveno je da je visok unos flavonoida i antocijanina povezan i sa 42 i 73 odsto nižim procentom upale. Viši unos flavonoida je takođe bio vezan za 56 odsto niži rezultat u pojavi oksidativnog stresa.
Kajsije su odlične za vid i zdravlje očiju
Kajsije mogu da se pohvale i jedinjenjima koja su neophodna za zdravlje očiju, uz vitamine A i E. Vitamin A igra vitalnu ulogu u sprečavanju noćnog slepila, poremećaja uzrokovanog nedostatkom svetlosnih pigmenata u očima. Vitamin E je rastvorljivi antioksidans koji direktno ulazi u oči kako bi ih zaštitio od dejstva slobodnih radikala. Beta karoten koji kajsijama daje žuto-narandžastu boju, služi kao prekursor vitamina A, što znači da naše telo može da ga pretvori u ovaj vitamin.
Drugi važni karotenoidi iz kajsije su lutein i zeaksantin, koji se prirodno nalaze našoj mrežnjači.
Koža je lepša, zategnutija i zdravija ako jedemo kajsije
Konzumiranje kajsija može da bude korisno za kožu. Glavni uzroci pojave bora i oštećenja kože su faktori životne sredine, kao što su sunce, zagađenje i dim cigareta. Istraživanja ukazuju i na direktnu vezu između izlaganja ultraljubičastom (UV) zračenju, opekotina od sunca i višeg rizika od melanoma. Dobar osnov za borbu protiv ovih faktora je zdrava ishrana sa dosta antioksidanata, kojih ima u kajsijama.
Vitamini C i E koji se nalaze u ovom voću, takođe su blagotvorni za kožu. Konkretno, vitamin C štiti od UV oštećenja i zagađivača životne sredine neutrališući slobodne radikale i pomažući pri izgradnji kolagena, koji koži daje snagu i elastičnost. Ishrana bogata vitaminom C može da pomogne koži da se oporavi od UV oštećenja i spreči nastanak bora. Beta karoten, još jedan nutrijent iz kajsije, može da bude od pomoći u saniranju opekotina od sunca. U desetonedeljnoj studiji, suplementacija beta karotenom smanjila je rizik od opekotina od sunca za 20 odsto.
Bolje varenje i peristaltika creva, ali i niži šećer i holesterol
Jedna veća šolja (165 grama) isečenih kajsija obebzeđuje 3,3 grama vlakana, što je oko 10 odsto preporučenih dnevnih količina. Kajsije sadrže i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva se razlažu u vodi i uključuju pektin, kao i duge lance šećera zvane polisaharidi. Nerastvorljiva su celuloza, hemiceluloza i lignin. Rastvorljiva vlakna su važna za održavanje zdravog nivoa šećera u krvi i holesterola.
Takođe, vlakna odlažu kretanje hrane u digestivni trakt i pogoduju našim korisnim crevnim bakterijama. Zdraviji mikrobiom creva je povezan sa manjim rizikom od gojaznosti, i vrlo je važan i za naš imunski sistem.
Oprez – kajsije imaju visok sadržaj kalijuma
Kajsije su bogate kalijumom, mineralom koji takođe služi kao elektrolit. U vašem telu, on je odgovoran za slanje nervnih signala i regulisanje mišićnih kontrakcija i ravnoteže tečnosti. Dve kajsije (70 grama) obezbeđuju 181 mg ovog minerala, što je 4 odsto dnevnih potreba. S obzirom na to da kalijum blisko sarađuje sa natrijumom kako bi održao ravnotežu tečnosti, adekvatan unos može pomoći u sprečavanju nadimanja i održavanju zdravog krvnog pritiska.
Jedna analiza studije otkrila je da ishrana bogata kalijumom značajno smanjuje krvni pritisak i rezultira 24 odsto manjim rizikom od moždanog udara. Međutim, važno je napomenuti da osobe koje imaju kardiovaskulrne ili bubrežne probleme ne treba da unose previše ovog voća, posebno ako su na nekoj redovnoj terapiji.
Dosta vode – dobra hidratacija
Kao i većina voća, kajsije su prirodno bogate vodom. Dobra hidratacija reguliše krvni pritisak, telesnu temperaturu, zdravlje zglobova i balans otkucaja srca. Šolja isečenih svežih kajsija obezbeđuje skoro 142 ml vode. Kako većina ljudi ne unosi dovoljno tečnost, konzumiranje svežeg voća može da pomogne da dopunimo svoje dnevne potrebe. Ako smo dehidrirani, volumen krvi opada, primoravajući srce da radi jače i da snažnije pumpa krv. Takođe, dobra hidratacija omogućava krvi da bolje odvaja otpadne materije i poboljša cirkulaciju. Dobra ideja je da jedemo kajsije nakon vežbanja, kako bismo i na taj način nadoknadili gubitak tečnosti iz organizma.
Jetra je laboratorija našeg organizma, a kajsije joj prijaju
Neki podaci kažu da kajsije mogu pomoći u zaštiti naše jetre od oksidativnog stresa. U dve studije na životinjama, pacovi kojima su davani alkohol i kajsije, imali su niže nivoe jetrenih enzima i markera upale od pacova kojima je davan samo alkohol.
Istraživanja sugerišu da kajsije mogu da pomognu u sprečavanju oštećenja jetre upravo zbog svog prirodno visokog sadržaja antioksidanata. Potrebno je još kliničkih studija kako bi ove tvrdnje dobile jače naučno utemeljenje.
Izvor: Eklinika.telegraf.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com