Dinja nije voće, već povrće iz porodice krastavaca. Ona sadrži izuzetno malo kalorija i masti, a njen plod sadrži 95 odsto vode, 1 procenat belančevina, 5,5 odsto šećera, 1 g biljnih vlakana, limunsku kiselinu...
Bogata je vitaminima kao što su karoten, vitamin B i vitamin C, a od minerala sadrži fosfor, kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe, cink...
Zbog toga je, uz lubenicu, jedan od najboljih izbora za vrele letnje dane, ne samo u kriškama, već i kao baza za osvežavajuće sokove, frapee, i kao dodatak egzotičnim i ukusnim brusketima, uz kombinaciju sa nekim slanim namirnicama, poput pršute.
Postoji više vrsta dinje, a kod nas su najzastupljenije one koje imaju narandžastu ili žutu unutrašnjost, kao i zelena, koja je nešto manja i poznata kao ananas dinja.
Dinja je zdravija od lubenice
Bogatstvo u količini vitamina C nosi brojne koristi za naše zdravlje, posebno u smislu jačanja imuniteta, a visok nivo kalijuma u dinji važan je za pravilan rad srca. Dinja sadrži čak tri puta više kalijuma nego lubenica. Vitamin B pomaže u oslobađanju tela od toksina, a bakar u regeneraciji kože. Takođe, sadrži karotenoide – antioksidante koji pomažu u održavanju zdrave funkcije oka, i folate bez kojih nema normalnog razvoja naših ćelija. U dinji ima i dosta vlakana i fitonutrijenata, a ima i nizak glikemijski indeks.
Za bolji vid i zdravlje očiju
Ako svakodnevno konzumirate dinju, to može da utiče na vaš bolji vid. Vitamin C, zeaksantin i karotenoidi iz nje poboljšavaju vid i smanjuju rizik od katarakte i makularne degeneracije. Takođe, ova jedinjenja su važna za zdravu kožu, jačaju naša tkiva u celini i podržavaju zdraviju funkciju mozga.
Sprečava dehidrataciju
Zbog visokog sadržaja i vode i elektrolita, dinja dobro uravnotežava njihov međusobni odnos. Zaslužnaje za bolju hidrataciju tela, što posebno leti utiče i na zadržavanje neophodnih eletrolita u organizmu.
Dobro reguliše nivo šećera u krvi
Dinja može da pomogne u pravilnom upravljanju dijabetesom jer ima nizak glikemijski indeks: 4 (četiri). Nisko glikemijsko opterećenje znači i sprečavanje skoka šećera u krvi, stoga se preporučuje kao redovan deo ishrane osoba sa dijabetesom.
Zdravije srce i bolji pritisak
Sve dinje su prepune kalijuma koji pomaže opuštanju krvnih sudova i snižavanju krvnog pritiska. Ovo je veoma važno dok traju visoke temperature budući da su srčani bolesnici i osobe sa visokim pritiskom u posebnom riziku.
Sprečava zatvor
Visok nivo dijetalnih vlakana od suštinske je važnosti za normalnu funkciju rada creva i bolje digestivno zdravlje u celini. Vlakna naša creva čine dovoljno pokretljivim što utiče na bolje pražnjenje i rezultira redovnijom stolicom.
Pojačava i osnažuje imunitet
Kantalupe dinja je bogata fitonutrijentima koji jačaju imunitet i pomažu u borbi protiv brojnih bolesti. Takođe imaju i antiinflamatorna svojstva, što je značajno u borbi protiv upala. Vitamin A takođe jača imunitet i podstiče proizvodnju belih krvnih zrnaca (leukocita).
Podrška u razvoju fetusa i korist u trudnoći
Folat u dinjama jedan je od najvažnijih hranljivih sastojaka koji su tokom trudnoće potrebni budućim mamama. Folati i folna kiselina, pored ostalog, učestvuju i u formiranju posteljice, koja snabdeva bebu neophodnim nutrijentima. Takođe, folati su bitni za formiranje crvenih krvnih zrnaca i održavanju celokupnog boljeg zdravlje majke i bebe.
Folati štite i od pojave malignih bolesti
Studije su pokazale značajnu ulogu ovih jedinjenja u prevenciji raka, kao i korist kada se daje u ranim fazama raka. Potrebno je još istraživanja kako bi se značajnije potvrdili antikancerogeni potencijali dinje. Takođe, ima indicija da konzumiranje dinje usporava napredovanje artritisa i smanjuje rizik od pojave astme.
Za lepšu kožu i protiv opadanja kose
Vitamini i mirerali iz dinje daju značajan doprinos ishrani kože i utiče na mogući gubitak kose, neguju kožu i štite je od štetnih toksina. Utiču i na bolji rast kose kao i jačanje folikula dlake, uz hidriranje i jačanje kože temena.
Izvor: Eklinika.telegraf.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com