Nezavisno od toga koje je godišnje doba, normalno je da se znojimo. Ali, kako znati kada to postaje problem?
Znojenje je prirodan fiziološki proces povezan s radom znojnih žlezda, mehanizma kojim naše telo reguliše sopstvenu temperaturu (ispušta toplotu), pa ne čudi da je pojačano onda kada smo izloženi visokim temperaturama.
Ovom procesu doprinose i drugi faktori poput pojačane fizičke aktivnosti, emocionalno stresnih situacija, prisutnosti infekcije u telu, konzumiranja začinjene hrane, gojaznosti ili trudnoće.
Normalno je i to da se ne znojimo svi jednako, međutim, neki ljudi znoje se u meri u kojoj im to predstavlja veliki fizički i psihički teret. Tako prekomerno znojenje koje se javlja bez jasno vidljivog razloga upućuje na stanje pod nazivom hiperhidroza.
Šta je preterano ili prekomerno znojenje – hiperhidroza?
Hiperhidroza je stanje usled kojeg se telo znoji više nego što je potrebno. Šta se tačno smatra preteranim ili prekomernim znojenjem teško je definisati jer ne postoji egzaktna mera koja bi upućivala na to koliko znoja je "normalno".
O hiperhidrozi uglavnom se govori onda kada osobe osećaju da im znojenje narušava kvalitet života, odnosno otežava svakodnevne aktivnosti, jer im obilata pojava znoja na različitim delovima tela ili mrlje od znoja na odeći postaju značajan izvor stresa.
Većina osoba koje pate od prekomernog znojenja ima takozvanu primarnu, lokalizovanu hiperhidrozu. Ona je često nasledna i obično se javlja nakon puberteta i traje celog života, no sa starenjem problem može da se ublaži.
U većini slučajeva, znoj se javlja u području pazuha, ruku (dlanova), stopala i glave, a može se javiti i u području genitalija ili donjeg dela leđa. Prekomerno znojenje je prisutno tokom dana, a noću prestaje.
Dok kod primarne hiperhidroze nema vidljivog uzroka prekomernog znojenja, sekundarna hiperhidroza javlja se kao posledica određenog stanja ili zdravstvenog problema.
Sekundarna hiperhidroza može biti nuspojava gojaznosti, trudnoće, menopauze, uzimanja nekih vrsta lekova ili prisustva bolesti, na primer, dijabetesa. Najčešće se javlja u odraslom dobu, a osobe sa sekundarnom hiperhidrozom obično se znoje po celom telu, te znojenje može biti prisutno i tokom noći.
Koje su posledice prekomernog znojenja?
Prekomerno znojenje može se negativno odraziti na mentalno zdravlje pojedinca, izazvati nelagodu, teskobu, pa čak i dovesti do depresije. Svakodnevne radnje postaju otežane, na primer, vlažni dlanovi mogu predstavljati izvor stresa u situacijama kada je uobičajeno rukovanje, a mogu da otežaju i vožnju, odnosno upravljanje volanom.
Iako hiperhidroza sama po sebi nije opasna za fizičko zdravlje, prekomerno znojenje vremenom može da dovede do većeg rizika od razvoja infekcija, kao i do promena na koži, poput pucanja i guljenja kože u području stopala.
U svakom slučaju, osobe koje imaju problema s prekomernim znojenjem trebalo bi da se obrate lekaru, ponajviše zbog toga što sekundarna hiperhidroza može da ukaže na neki drugi, ozbiljniji problem.
Kako da se borite protiv hiperhidroze?
Osobe koje pate od prekomernog znojenja primetiće da im u regulaciji znojenja ne pomažu uobičajeni dezodoransi.
Sekundarna hiperhidroza leči se lečenjem zdravstvenog stanja koji ju je izazvao, dok se primarna hiperhidroza ne može izlečiti – moguće je samo simptomatsko lečenje pomoću nekoliko sredstava i metoda.
Antiperspiranti
Antiperspiranti najčešće sadrže aluminijum hlorid, a deluju tako da zatvaraju pore znojnih žlezda kako bi telo prestalo da proizvodi znoj. Obično se nanose pre spavanja, a ispiraju ujutro.
Jontoforeza
Jontoforeza je metod kod koje se lek unosi u telo pomoću galvanske struje. Tretman traje do pola sata, nije bolan iako može da izazove iritaciju kože, a smanjenje količine znoja uočljivo je nakon nekoliko tretmana koji se sprovode u periodu od jedne ili dve nedelje.
Potrebno ga je ponavljati barem jednom svake četiri nedelje.
Botulinski toksin
Botulinski toksin tip A deluje tako da privremeno blokira protok hemijskih nervnih signala koji deluju na stimulaciju znojnih žlezda.
Kod ovog tretmana daje se 15 do 20 injekcija u zahvaćeno područje – pazuh, dlanove, lice i stopala. Postupak traje do 45 minuta, a treba ga ponavljati svakih nekoliko meseci.
Hirurški tretman
U vrlo teškim slučajevima može se dogoditi da je hirurški zahvat jedina efikasan metod za elimisanje prekomernog znojenja.
Kod takvog tretmana prekidaju se niti određenih nerava koji opskrbljuju zahvaćene delove kože.
Ostale metode, iako retke, uključuju odstranjivanja znojnih žlezda s kože pazuha zračenjem, laserom ili hirurškim struganjem znojnih žlezda.
Izvor: Danas.rs/Centarzdravlja.hr
Foto: Ilustracija/Freepik.com