Kada je osnivač "Fejsbuka" Mark Zakerberg nedavno postavio fotografiju svoje porodice na "Instagramu", pažnju njegovih pratilaca odmah su privukli emotikoni, odnosno veliki žuti "smajliji" stavljeni preko lica njegove dece, a ova fotografija ponovo je podstakla debatu u javnosti – da li je bezbedno objavljivati slike dece na socijalnim mrežama. I dok podaci izvedeni iz istraživanja britanskog sajta "Tech Parent Zone", koji se bavi izazovima digitalnog doba, govore da do petog rođendana deteta, roditelji u proseku objave čak 1.500 njegovih fotografija na "Fejsbuku", "Instagramu" i "Tiktoku", stručnjaci Interpola upozoravaju da u svakom trenutku na internetu vreba oko 750.000 pedofila.
U proteklih godinu dana 7.607 osoba obratilo se stručnjacima Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, kako bi dobilo savet ili pomoć pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija. Podaci ovog centra, koji je formiran od strane Ministarstva trgovine i telekomunikacije, govore da je tokom 2022. kreirano 110 predmeta koji su upućeni tužilaštvu, MUP-u i Ministarstvu prosvete, a koje se odnose na vršnjačko nasilje, vrbovanje dece od strane predatora, dečju pornografiju, ucene, pretnje i seksualno onlajn zlostavljanje. Poznata metafora o vrhu ledenog brega važi i u ovom slučaju ako se ima na umu podatak izveden iz velikog evropskog istraživanja "EU kids online" da su deca u našoj zemlji prva po korišćenju društvenih mreža na celom kontinentu – čak 86 odsto mališana u našoj zemlji koristi internet svaki dan, a 65 procenata dece uzrasta od devet do deset godina svakodnevno pristupa netu preko mobilnih telefona.
Na pitanje da li su roditelji svesni da, osim lajkova i komplimenata prijatelja, njihova deca mogu dobiti i neželjenu pažnju internet predatora, urednica sajta "Detinjarije" Jovana Papan odgovara:
- Roditelji znaju da internet ima i svoje loše strane, ali oni se teše mišlju da svi postavljaju slike svoje dece na socijalne mreže. Uglavnom su mame te koje dele fotografije svojih mališana, jer njima 'Fejsbuk' i 'Instagram' služe da se povezuju sa drugim roditeljima i sa njima dele dileme i probleme koji prate odrastanje dece. Zbog toga kovanica roditeljstvo-podeliteljstvo možda na najbolji način definiše gajenje dece u 21. veku. S obzirom na to da su socijalne mreže postale sastavni deo našeg života pre više od jedne decenije, sada imamo celu jednu generaciju dece – malih 'Trumana', čije živote prate desetine hiljada ljudi, baš kao i u istoimenom filmu. Oni znaju bukvalno sve o njima, počev od toga kada im je izbio prvi zub, kad su propričali, kad su prohodali, kad su dobili boginje, kad su proplivali, kad su pošli u obdanište a kad u školu... Ta deca imaju svoj digitalni identitet koji nije pod njihovom kontrolom i koji je podložan zloupotrebi, jer se nešto što je jednom objavljeno na internetu veoma teško briše.
Sagovornica upozorava da tinejdžeri znaju da se na "Fejsbuku" roditelja nalazi kompletna fotografska "arhivska građa" njihovih prijatelja i kada hoće da im se narugaju, odlaze na profile njihovih roditelja i tamo nalaze fotografije drugara na noši ili dok se golišavi valjaju po plaži, a potom ih javno ismevaju na "Instagramu" ili "Tiktoku". Ona skreće pažnju na rezultate jednog britanskog istraživanja, koji govore da čak dve trećine od hiljadu anketiranih tinejdžera, uzrasta od 12 do 16 godina, smatra da su roditelji bez dozvole objavljivali njihove fotografije, ne poštujući njihovo pravo na privatnost u virtuelnom svetu, a 40 odsto njih kaže da su mame i tate postavljali fotke kojih se oni stide, jer su na njima golišavi ili izgledaju čudno.
- Tu treba dodati i one roditelje koji žele da zarade na svojoj deci i naprave od njih influensere, pa ne prezaju da zbog pakovanja besplatnih pelena svoje dete obnaže i obuku ga samo u pelene sponzora. U želji da njihovo dete stekne slavu u virtuelnom svetu, ne razmišljaju da jedno pakovanje besplatnih pelena može da ima veoma visoku cenu - zaključuje Jovana Papan.
Kako bi stala na put prekomernom širenju dečjih fotografija, Francuska priprema zakon koji će roditeljima zabraniti da objavljuju slike svojih mališana bez njihove dozvole i predviđa sankcije za roditelje koji nisu pitali druge mame i tate da li su saglasni sa tim da se objave fotografije njihove dece – na dečjem rođendanu, primera radi. Osim toga, u zakon je ugrađeno i pravno sprovodljivo "pravo na zaborav" prema kojem deca, ako to žele, mogu kasnije sa interneta da uklone svoje fotografije i video-snimke.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com