U generalnoj debati 66. godišnjeg zasedanja, Tadić je ocenio da su oba cilja ostvariva "i da bi bilo glupo da bilo ko pomisli da će jedan od tih ciljeva biti žrtvovan zarad drugog".
"Na drugima je da odluče da li smatraju da je realizovanje oba ova cilja dobro za ceo region i njegovu stabilnost. Mi smo uvereni da je to u interesu svih", poručio je Tadić.
"Uveren sam da je Srbija ispunila uslove da dobije status kandidata za članstvo u EU. Takođe verujem da je moja zemlja spremna da počne pristupne pregovore", naglasio je Tadić.
Srpski predsednik je podvukao da će, ukoliko se to dogodi, "prvi put posle 20 godina relativne izolacije, Srbija početi da veruje u to da EU na nju gleda kao na sastavni deo Unije".
Tadić je pozdravio prijem Južnog Sudana u UN, ali je naglasio da je ta država dobila nezavisnost posle dogovora kojima su prethodili dugotrajni pregovori dve strane. On je rekao da za tako nešto mora da postoji kompromis između svih strana i dodao da ne postoje prečice.
Predsednik Srbije kazao je da se to pravilo, međutim, nije poštovalo kada su albanske vlasti na Kosovu 2008. godine jednostrano proglasile nezavisnost od Srbije, kršeći osnovne principe Povelje UN i drugih međunarodnih dokumenata.
"Ranije ove sedmice čuli smo sa ovog mesta opasne pozive upućene svim državama da priznaju Kosovo. Takvi pozivi ne doprinose regionalnoj stabilnosti, već umanjuju naše mogućnosti da pronađemo rešenje koje je prihvatljivo za sve", rekao je Tadić.
On je podsetio da su pregovori Beograda i Prištine, koji se vode uz posredovanje EU, bili prekinuti u julu zbog pokušaja da se postave carinski punktovi na administrativnoj liniji Srbije i severa Kosova. Dodao je da je Vlada u Beogradu učinila sve da spreči širenje nasilja.
"Ali da li je to bilo neophodno? Efekat je bio da se podsete Srbi da pregovaraju u trenutku dok im je istovremeno uperen pištolj u glavu i dok su izloženi stalnoj pretnji medđunarodnom izolacijom", kazao je Tadić.
Srpski predsednik rekao je da u narednim mesecima predstoje brojne teme o kojima Beograd i Priština moraju da razgovaraju i dodao da će Srbija biti veoma aktivna u dijalogu. On je izrazio očekivanje da će Kfor i Euleks zadržati neutralnost, što je u skladu sa njihovim mandatom.
"Za napredak je potrebno poverenje. Pregovori i pomirenje ne mogu biti ostvareni kroz jednostrane postupke samo jedne strane. Ne može se očekivati uspeh kada postoje pretnje i kada se događaju fizički napadi usred pregovora", naveo je Tadić.
On je podsetio da je poslednjih nekoliko godina više puta razmatrano pitanje zaštite srpskog kulturnog blaga na Kosovu, ali da i pored toga što su postignuti određeni dogovori u praksi to nije sprovedeno.
Kao ključne elemente zaštite Srba na Kosovu Tadić je naveo pitanje srpskog stanovništva na severu Kosova za koje je rekao da mora biti rešavano u skladu sa postojećom realnošću.
Drugo važno pitanje je, prema Tadićevim rečima, odgovarajuća implementacija decentralizacije Kosova. Tadić je naglasio da sve srpske enklave koje su izolovane moraju imati političku, sudsku i ekonomsku praksu u skladu sa standardima koji će im omogućiti dalji napredak.
Kao treće važno pitanje predsednik Srbije je naveo status Srpske pravoslavne crkve i njenih svetinja na Kosovu. On je podvukao da SPC mora uživati sprecijalan status kako bi očuvala svoj identitet.
Četvrto važno pitanje koje mora biti rešeno, prema Tadićevim rečima, predstavlja problem imovine. On je naglasio da nekoliko hiljada zahteva kojima se potražuje privatna imovina i dalje stoji nerešeno, ali da postoje i brojni slučajevi nerešene vlasničke strukture preduzeća.
"Radujem se danu kada ću moći da stanem ovde i da saopštim da smo rešili ova pitanja i da smo pronašli kompromisno rešenje prihvatljivo za sve, a ne nametnuto, kojim bi jedna strana dobila sve što je ikada želela, a druga ništa", kazao je Tadić.
Govoreći o dosadašnjim rezultatima Srbije, Tadić je ocenio da Beograd predstavlja dobar primer za region kada je u pitanju pomirenje među narodima, uspostavljanje vladavine prava i borba protiv organizovanog kriminala.
Tadić je izrazio uverenje da bi kandidatura Srbije i pregovori o članstvu bili važni i za EU, dok bi Srbija, kao članica UN, mogla sa još više entuzijazma da se bavi pitanjima koji su od važnosti za celokupnu međunarodnu zajednicu.
NJUJORK, 23. septembra 2011. (Beta)