Insulinska rezistencija je metaboličko stanje u koje dolazimo kada ćelije u našem telu postanu otporne na dejstvo insulina. Njegova najvažnija funkcija je regulacija nivoa glukoze u krvi, pa je tako upravo insulinska rezistencija često uvod u dijabetes.
Kako nastaje i zašto se javlja insulinska rezistencija?
Detaljnije objašnjenje ovog mehanizma svodi se na to da ćelije u jetri ne reaguju dobro na insulin i ne mogu da koriste glukozu iz krvi za energiju. Da bi se to nadoknadilo, naš pankreas mora da proizvede više insulina, a u tom procesu nivo šećera u krvi raste.
Sindrom insulinske rezistencije podrazumeva i grupu problema poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i dijabetesa tipa 2. Poznat je još i kao metabolički sindrom.
Insulinska rezistencija često počinje diskretno
Veoma često osoba i ne zna da ima insulinsku rezistenciju. Početni simptomi su vrlo diskretni i pripisuju se nekim drugim stanjima ili okolnostima. Za potvrdu dijagnoze su potrebni posebni testovi koji proveravaju nivo šećera u krvi.
I neka pridružena stanja koja su tipična za sindrom insulinske rezistencije, kakva su visok krvni pritisak, nizak nivo "dobrog" holesterola (HDL) i visoki trigliceridi, mogu da budu potpuno asimptomatski. Zbog toga je važno da osobe koje su podložne faktorima rizika među kojima je pre svih gojaznost, redovno proveravaju nivo šećera u krvi.
Simptomi insulinske rezistencije
Znaci koji ukazuju na insulinsku rezistenciju:
- povećan obim struka (i kod žena i kod muškaraca),
- lako dobijanje na telesnoj težini,
- nakupljanje masnih naslaga oko struka,
- osećaj gladi,
- preznojavanje,
- podrhtavanje,
- konfuzija ili rasejanost,
- smetnje sa vidom,
- hronični umor,
- osećaj pospanosti,
- problemi sa koncentracijom,
- neredovne menstruacije,
- osećaj oticanja tela,
- bubuljice,
- tamna prebojenost kože, najčešće na vratu (acantosis nigricans).
Nivoi masnoća, šećera i holesterola kod insulinske rezistencije
Simptomi insulinske rezistencije su isti i kod dece i kod odraslih, a primetan je porast broja obolelih u mlađoj populaciji prvenstveno zbog nezdravih životnih navika. Upravo zbog toga sve češće i mlađe osobe imaju dijabetes tipa 2.
Od najvećeg značaja je provera nekih od važnih parametara, kako bi se blagovremeno krenulo sa terapijom i promenom životnog režima i kako se svaka insulinska rezistencija ne bi razvila u dijabetes.
Evo još nekih znakova koji mogu da ukažu na postojanje insulinske rezistencije, a tiču se vrednosti nekih parametara koje je moguće izmeriti:
- krvni pritisak 130/80 ili više čije vrednosti ne padaju;
- nivo glukoze natašte preko 5,6 mmol/l;
- nivo triglicerida natašte preko 150 mg/dL;
- nivo HDL holesterola niži 40 mg/dL kod muškaraca i 50 mg/dL kod žena.
Na koji način pankreas utiče na nivo glukoze u krvi kod insulinske rezistencije
Vrednosti glukoze su u insulinskoj rezistenciji uglavnom na normalnom nivou ali ima variranja. Međutim, ovde su problem nivoi insulina koji su mnogostruko viši i zbog toga često dolazi i do pada šećera u krvi ispod vrednosti koje su normalne. Zbog toga se kod pacijenata javlja jak osećaj gladi i da im je "pao šećer" pa posežu za šećerom ili ugljenim hidratima da bi brzo obezbedili energiju koja im nedostaje.
Međutim, tako se ponovo podiže nivo insulina, a pankreas dodatno muči i iscrpljuje. Kada osoba sa ovim problemima ima povišen nivo šećera u krvi natašte, možemo već i govoriti o realnim šansama za predijabetes. Po definiciji, insulinska rezistencija je reverzibilno metaboličko stanje koje predstavlja prvu fazu predijabetesa.
Koji faktori utiču na razvoj insulinske rezistencije?
Genetska predispozicija jeste rizik ali ne znači da će svako ko je ima i dobiti insulinsku rezistenciju. Presudna je korelacija sa drugim faktorima, a to su:
- gojaznost,
- izostanak fizičke aktivnosti,
- hronični stres,
- endokrinoloske bolesti (policisticna bolest jajnika),
- pušenje,
- lekovi (najčešće kortikosteroidi).
Izvor: Eklinika.telegraf.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com