Kako sprečiti i kako tretirati ljuštenje kože posle godišnjeg odmora na suncu objasnila nam je prof. dr Lidija Kandolf, dermatolog.
Naša sagovornica kaže da prilikom neopreznog izlaganja suncu bez zaštite, zbog štetnog delovanja ultravioletnog zračenja na ćelije kože, dolazi do direktnog oštećenja keratinocita u površnim slojevima kože koje aktivira različite procese u koži:
Pod jedan, kako navodi, dolazi do aktiviranja mehanizama za stvaranje melanina, pigmenta čija je namena da spreči dalja oštećenja keratinocita.
„UVB zraci dovode do oštećenja DNK materijala u jedru keratinocita, a to pokreće mehanizam u melanocitima da stvore granule melanina koje isporučuju keratinocitima. Granule melanina se postavljaju direktno iznad jedra keratiocita kako bi zaštitili DNK ovih ćelia od daljeg oštećenja UV zračenjem. Zbog toga svako tamnjenje kože treba videti kao oštećenje DNK materijala ćelija kože“, kaže dr Lidija Kandolf i dodaje da se ova oštećenja vremenom nakupljaju i dovode do povećanog rizika da ćelije kože postanu maligne, tj. da počnu nekontrolisano da se dele i umnožavaju stvarajući rak kože.
Nakon toga, dolazi do aktiviranja procesa zapaljenja i ljuštenja kože čiji je cilj da se oštećene ćelije prepoznaju i odbace, kako se ne bi transformisale u maligne ćelije koje se nekontrolisano dele i rastu i dovode do raka kože.
„Ipak, svi ovi mehanizmi ne mogu da budu 100 odsto efikasni pa će neka izmenjena ćelija zaostati, zbog čega ponavljane opekotine povećavaju rizik za nastanak karcinoma kože i melanoma“, kaže profesorka Kandolf.
Kako kaže dermatolog u najblažim slučajevima opekotine od sunca ćemo videti kao crvenilo i bolni otok (opekotine stepena 1) koji prolazi za 1-2 dana, a ukoliko smo duže bili izloženi suncu bez zaštite pojaviće se i plikovi ispunjeni tečnošću (stepen 2) gde su oštećeni i nervi i ćelije derma pa će proces oporavka biti duži. Bol i crvenilo će nas upozoriti da se sklonimo sa sunca.
Kako sprečiti ljuštenje kože posle izlaganja suncu?
„Najvažnije je usvojiti zdrave navike na suncu, odnosno izbegavanje svakog nepotrebnog direktnog izlaganja kože suncu. Ukoliko smo od aprila do oktobra napolju, treba da budemo obučeni na suncu, bez obzira da li šetamo po gradu, bavimo se sportom ili hobijem ili radimo na suncu – duži rukavi i nogavice, lagani prirodni materijali, šešir i naočare za sunce su neophodni, a za otkrivene delove potrebno je naneti preparate za zaštitu od sunca sa SPF 50 UVA+UVB“, navodi naša sagovornica.
Ona ističe da ukoliko smo na gradskom kupalištu ili plaži, vreme treba da provodimo u prirodnoj hladovini od drveća, ne na direktnom suncu i to rano ujutro i kasno popodne, pokriveni, kad god možemo da budemo, odećom i nanesenim preparatom za zaštitu od sunca sa faktorom SPF 50 koji šiti i od UVA i od UVB zračenja, koji još jednom nanosimo pre plivanja, a posle plivanja je važno da se ponovo povučemo u hlad i da ne ležimo direknto izloženi suncu.
„Treba napomenuti da se preparati za zaštitu od sunca (losioni, sprejevi) ne zloupotrebljavaju da bi se produžio boravak na suncu. Zapravo, oni veoma efikasno štite od UV zračenja tako da ćemo moći duže da budemo na suncu da, možda potamnimo, ali da ne pocrvenimo na suncu – time nam omogućavaju da budemo duže na plaži, a da ne izgorimo – ali ćemo na kraju dana imati veće oštećenje nego da smo izgoreli i narednih pet dana izbegavali sunce. Zato je važno da ih odgovorno koristimo i u dovoljnoj količini za celo telo. Izračunato je da je količina koja odgovara veličini golf loptice odgovarajuća da prekrije dobro celu površinu kože“, ukazuje profesorka.
Šta ako se koža već ljušti posle izlaganja suncu?
Prema rečima prof Kandolf ljuštenje kože posle boravka na godišnjem odmoru i izlaganaj suncu, ukazuje da smo imali već opekotine blažeg ili težeg stepena.
„Napravljenu štetu možemo smanjiti vlaženjem kože preparatima koji zadržavaju vodu u koži i imaju antioksidanse koje će smanjiti uticaj zapaljenja koje je prethodilo ljuštenju kože“, kaće dermatolog.
„Savetuje se i tokom boravka na moru ili kupalištima da se posle izlaganja suncu koža neguje takozvanim after-sun preparatima koji hidriraju kožu i smanjuju toksične efekte UV zračenja. Oni obično sadrže ureu, hijaluronsku kiselinu, pantotensku kiselinu, likopen, resveratol, ekstrakte zelenog čaja ili aloa vere, koenzim Q10, vitamin E, vitamin C, lipoičnu kiselinu i druge supstance koje pomažu regeneraciji oštećene kože“, zaključila je prof. dr Lidija Kandolf.
Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com