Svetski, a naši. Gradili su odvojene karijere, ona na Balkanu, on na teniskim terenima širom sveta, a onda su zajedničkim snagama izgradili porodicu. Jednu od retkih koja je opstala iako su oboje poznate ličnosti.
- Tandem kao što smo Boban i ja, zaista smo zaslužili taj epitet. Mnogo sam radila, mislim da ne postoji pevačica u zemlji koja je uspela da za period od 82. do 92. godine održi toliko koncerata u jednom periodu. Radila sam mnogo, ali sam radila i na sebi. Naučila sam kako da posao ne bude destruktivan prema meni. Treba biti posvećen, ali opet gledati da ne izgubite svoj identitet. Ako imate porodicu, taj balans je nešto najteže jer vas karijera zaposedne. Ja sam bila jugoslevenska ili balkanska pevačica, znam da su mnoge estradne umetnice išle u Ameriku. Mislile su čim ste veliki ovde da svet jedva čeka da vas upozna, a to se desi samo odabranima. Iako sam pravila turneje po Americi, Kanadi i Australiji, shvatila sam da mi ne treba da budem svetska. Dovoljno mi je sasvim što je on svetski i da ja moram da napravim balans između Lepe Brene i Fahrete Jahić odnosno Živojinović - kaže Lepa Brena i nastavlja:
- Osećam se svetski jer mogu da odem bilo gde na svetu bez ičije dozvole i nigde mi nije zabranjeno da radim i uživam. Važno je da imate i partnera u svemu tome. Sami znate koliko danas ima ljudi na planeti i bez obzira što se drže za ruke, slikaju na Instagramu kako je njena glava na njegovom ramenu i imaju osmeh, energija među njima pokazuje da li se vole i poštuju. Boba i ja smo kompatibilni bez obzira što se ne držimo za ručice i ne ljubimo tako u javnosti.
I danas joj oči zaiskre kada se seti kada je prvi put videla Živojinovića.
- Bobu sam sasvim slučajno videla na naslovnoj strani TV dodatka, bio mi je slobodan dan i mogla sam da prelistam novine što nije bio slučaj jer sam imala po dva koncerta dnevno. Drug mi kaže to je naš najbolji sportista, a ja odvratim: ju što je sladak, baš bih volela da ga upoznam i valjda je kosmos čuo, zato pazite šta govorite - kaže pevačica i nastavlja:
- Na premijeri u Domu Sindikata bili smo u bekstejdžu i meni Bata Živojinović kaže: "Šta stojiš ovde, idi tamo došao Boba Živojinović. Ja ga se setim sa naslovne i kažem ako je to taj idem ja. I probijem se kroz masu da stignem do njega, on stoji u nekom bež mantilu naslonio se na vrata i ja kažem: "Pa dobro gde si ti do sad?". On se tu nasmejao kaže: "Pa, tu sam". Dogovorili smo se da se vidimo bez nekih pretencioznih iščekivanja, ali mi je on istog trenutka bio sladak i dopao mi se. Priče koje sam čula o njemu bile su kontradiktorne sa onim šta ja mislim o njemu, ali sam svojoj intuiciji verovala. Govorili su: "On putuje po svetu pa menja svetske ribe". To me nije zanimalo, odlučila sam da se družimo pa ćemo da vidimo da li treba da ga se plašim. To se zaista razvilo u neku predivnu ljubav i nikada se nisam pokajala. Imamo jako dobru energiju, možda nismo mnogo zajedno, ali smo kvalitetno zajedno. Kod Bobe mi se svidela ta njegova životnost i za svaki moj problem mi je otvarao vrata i davao mi snagu da idem dalje. Želela sam da imam snažnog i jakog muškaraca pored sebe da bih se ponekada osećala slabo, da mogu da plačem, tražim savet, da me uteši i zagrljajem kaže: "Biće sve u redu, rešićemo, nemoj da brineš" - kaže Brena koja je živela u kući gde su sve muškarci, Boba i sinovi.
- Gledala sam da balansiram između pune kuće testosterona. Čim me ne zove Beki već Fahreta, onda znam dokle smo stigli - kaže pevačica i dodaje:
- Onda se ja malo naljutim, kao nešto ali sam uvek bila stabilna, mama mi je formirala taj karakter i često se setim svih saveta koje mi je dala, iako mi nekada nije bilo prijatno da slušam to što je pričala.
Brena kaže da je Balkan njen dom, a da žali za raspadom Jugoslavije zbog tog osećaja pripadnosti jednom narodu, a ne političih granica.
- Mene često pogrešno citiraju, ja sam jugonostalgična jer sam tu formirana kao ličnost. Išli smo svuda sa ličnom kartom i u Trst da se doteramo, kupimo farmerke i patike. Jugoslavija je bila Balkanska unija, protopi Evropske unije. Pesmu "Jugoslovenka" ne forsiram ja, publika je traži jer oseća pripadnost tom periodu - kaže Brena koja nema mesto stalnog stanovanja:
- Volim da dođem u Srbiju zato što moja deca vole da budu tu, a gde su oni, tu mi je dom. Nažalost, nigde ne mogu da ostanem dugo, iako odem u Monte Karlo ja tamo ostanem 15 do 20 dana. U principu najviše volim da boravim u Majamiju, ali meni ni posao ne da mira. Ako ćemo iskreno, najviše boravim u automobilu, hotelu i avionu. Meni kuća ne treba, više mi treba veliki kamper na dva sprata da ima spavaće sobe da povedem frizera, šminkera, masera i dve-tri drugarice.
Crvenih tepiha, skupih krpica i najboljih restorana nije željna, ali da sedne na miru u parku na klupicu i te kako jeste. Ipak, na popularnost se navikla.
- Srodila sam se sa Lepom Brenom, prihvatila sam je i shvatila što se manjem opirem da će mi biti lakše. Kada siđem sa bine ja skinem garderobu Lepe Brene i vratim se normalnom životu. Ljudi me poštuju pa nije nemoguće da obuje patike, stavim naočare, vežem kosu i odem na pijacu. Ja volim taj običan život, meni to ne smeta. Smeta onom ko se oseća bitan i važan. Onda ne idi na pijacu nego sedi u svom zlatnom kavezu i kao Majkl Džekson udiši kiseonik - kaže Brena i dodaje:
- Ja odem da operem auto ako mi nije tu vozač, ne pravim dramu oko toga. Jedino ne volim kada jedem da me neko prekida da se rukujem i ne volim da se ljubim sa ljudima, ali bože moj neće mi kruna sa glave pasti. Zato volim da otputujem u zemlje gde me niko ne zna, pa sedim i gledam druge ljude.
Veridbu je zamišljala romantičnije, ali joj zato danas ne silazi osmeh sa lica kada se seti te večeri.
- Mamu i tatu sam vodila u Nemačku na Oktobar fest i rekla sam im da ću se u Minhenu videti sa Bobom. Sećam se tog dana, došao je po mene u ferariju, pakao od zvuka se prolomio gradom, ali sam mu rekla da je fin auto iako nisam bila ljubitelj sportskih. Više sam maštala o kadilaku. Konformista sam, volim fino i udobno, a ne te isfrustirane automobile. Dovezli smo se u hotel, moji su bili u drugoj sobi. Bilo je kasno, oko deset uveče, a on kaže: "Idem do njih da pitam da te zaprosim". Malo sam drugačije zamišljala tu prosidbu, da ćemo biti na nekoj večeri, malo romantičnije. No, on je uzeo neku bocu najboljeg konjaka i pokucao. Mama i tata su bili u pidžami. Čujem ga kako priča: "Čika Abide i teta Ifeta, mi nemamo mnogo vremena, a i vas nemam priliku kada da vidim, ja sam došao da pitam za ruku vaše... "Nije ni završio rečenicu, a moj otac je ustao iz kreveta: "E pa, deco, neka vam je sa srećom. Dajte da nazdravimo". Ja mu posle kažem: "Dobro što, bre, nisi rekao hajde ujutru da sednemo da popričamo". Moj tata je bio, pošto sam radila puno, zabrinut da se neću udati. Uvek kada sam dolazila kući on me pitao: "Imaš li ti nekog momka? Koliko ono beše sada imaš godina?" I ja sam uvek govorila da nemam vremena, gde da ga nađem. Valjda je mislio da ću ostati neudata.
Brena i Boba ne samo da ne razmišljaju o penziji, nego u vreme kada neki drugi ljudi razmišljaju o smiraju karijera oni rade punom parom.
- Mi smo radoholici, ali volimo i da uživamo, a treba znati uživati. Ne postoji penzija u mom životnom planu.
Izvor: Blic.rs
Foto: lepabrenaa/Instagram