Interna medicina je grana medicine koja se bavi proučavanjem, lečenjem i prevencijom bolesti unutrašnjih organa kao što su srce, pluća, krvni sudovi, organi za varenje, bubrezi i drugi. Ova oblast uključuje različite subspecijalnosti poput kardiologije, endokrinologije, gastroenterologije, reumatologije, nefrologije i imunologije.
Internistički pregled predstavlja vrhunski oblik brige za zdravlje jer omogućava identifikaciju i dijagnozu čak i najkompleksnijih zdravstvenih stanja. Internista je lekar koji obavlja ovaj pregled, a po potrebi, mogu se uključiti i drugi specijalisti i subspecijalisti za dodatne analize kako bi se stekla sveobuhvatna slika pacijentovog zdravlja. Stoga su ovi pregledi mogući uglavnom u većim zdravstvenim ustanovama gde postoji tim lekara različitih specijalnosti.
Internisti - široko obrazovani stručnjaci za zdravlje
Interna medicina obuhvata širok spektar aktivnosti. Internisti, ili internistički lekari, sakupljaju anamnestičke podatke od pacijenata i njihovih rođaka, vrše fizikalne preglede i koriste različite dijagnostičke procedure kako bi preventivno delovali ili postavili preciznu dijagnozu bolesti.
Internisti imaju brojne odgovornosti. Pored pružanja medicinskog tretmana, oni takođe edukuju pacijente o promeni životnih navika, pružaju psihološku podršku, propisuju lekove i daju uputstva za njihovu upotrebu. Internisti takođe konsultuju stručnjake iz drugih medicinskih specijalnosti kako bi obezbedili sveobuhvatnu prevenciju i lečenje.
Sve ovo ukazuje na to da interna medicina igra ključnu ulogu u očuvanju opšteg zdravlja i dobrobiti odraslih osoba. Kroz holistički pristup, internisti pružaju sveobuhvatnu negu pacijentima, obezbeđujući im potrebne medicinske resurse i podršku u svakom aspektu njihovog zdravlja.
Zašto je danas teško doći do pregleda kod interniste?
Iako postoji mogućnost rezervisanja termina za pregled tokom celog meseca, ljudi često imaju problema da se naruče kod specijalista poput endokrinologa, gastroenterologa, neurologa ili internista. Generalni praktičari često nemaju dovoljno slobodnih termina kod ovih specijalista, a neki od njih su zauzeti mesecima unapred. Zbog tih okolnosti, veliki broj pacijenata odustaje od čekanja na pregled u javnim zdravstvenim ustanovama i odlučuju se za privatne zdravstvene ustanove.
Postoji i dodatni izazov za pacijente - lekar opšte prakse mora da uputi pacijenta kod specijalista, poput interniste ili oftalmologa, u njihovoj zdravstvenoj ustanovi, kako bi pacijent mogao dalje da se uputi na potrebne preglede. Ovo važi čak i kada pacijent odlazi kod privatnih lekara - pacijent se mora vratiti kod svog generalnog praktičara kako bi mu bio odobren bolovanje ili terapija, što dodatno komplikuje proces.
Statistike Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda pokazuju da je tokom 2021. godine u privatnim zdravstvenim ustanovama u glavnom gradu izvršeno preko 1.650.000 lekarskih pregleda. Od tog broja, preko 1.276.000 su bili prvi pregledi, dok je postavljeno preko 1.167.000 dijagnoza. Još interesantniji podatak je da se od 2012. do 2021. godine beleži konstantan porast broja poseta specijalističkim službama u privatnom sektoru. Broj prvih poseta se povećao za skoro četiri puta, dok je ukupan broj poseta povećan za 3,2 puta.
Ako želite da pronađete najbolje interniste koji rade u privatnoj praksi, preporučujemo da koristite resurse sajta Hipokratija. Na tom sajtu možete pronaći sve zdravstvene ustanove koje rade u našoj zemlji, od Subotice do Vranja, kao i iskustva koja su drugi pacijenti imali tokom svojih pregleda. Ovo će vam pomoći da izbegnete ustanove sa dugim vremenom čekanja ili sa cenama koje su više od uobičajenih. Ako želite, možete i podeliti svoje iskustvo sa drugima i time pomoći onima koji su nesigurni gde da zakažu internistički pregled.
Kako izgleda internistički pregled?
Internistički pregled je sveobuhvatan i obično uključuje niz testova i pregleda koji zavise od specifičnih potreba pacijenta. Ovi pregledi mogu obuhvatiti kardiološki pregled (uključujući ultrazvuk srca, EKG, holter i test opterećenja), endokrinološki pregled (za proveru stanja štitne žlezde, nadbubrežne žlezde i polnih žlezda), nefrološki pregled (za proveru uro-genitalnog sistema), kao i gastroenterološki pregled (za proveru stanja sistema za varenje i jetre).
Svaka od ovih specijalizovanih oblasti ima svoje specifične tehnike i metode dijagnostikovanja bolesti, što znači da su potrebne različite vrste opreme i stručnjaka za svaku od njih. Međutim, u suštini, svi ovi pregledi imaju za cilj da se utvrdi opšte stanje zdravlja pacijenta, identifikuju bilo kakvi problemi ili bolesti, i da se planira adekvatna terapija.
Izvor: Promo
Foto: Ilustracija/Freepik.com