Muzička zvezda Milica Pavlović bila je gošća emisije "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" i progovorila o najbolnijim trenucima u životu, kada je ostala bez bake i deke koji su, kako kaže profesorka doktorka Slavica Đukić Dejanović, bili njeni psihološki otac i majka.
Kada je baka ostala sama, nju su počele da stižu, kako samoća, tako i godine, ali i Alchajmerova bolest koja je dovela do gubitka pamćenja i toga da baka u jednom trenutku više ne prepoznaje svoju unuku. Milica je bila prinuđena da baku smesti u gerontološki centar. Ipak dešavalo se da je baka prepozna, "kada ja nju podsetim, i kažem: "Bako, pa ja sam, tvoja Milica", ona se onda seti i mene i situacija". Milici tada nije bilo lako ali se trudila da sa bakom provodi što više vremena.
- Kako je odmicao period sve je bilo manje i manje takvih situacija. Ona je pokazivala znakove bolesti još za vreme dekinog života. Mi smo imali ženu, Jasnu, koja je i dan danas u mom selu, koja je njima pomagala, ali kada se desilo šta se desilo sa dekom, meni je rođena tetka u Beogradu sa porodicom, tata dolazi, ali ne toliko, zaista u jednom momentu je bilo nemoguće da odlazim toliko i poželela sam da je negde blizu mene. Posećivala sam je svaki treći dan, jer sam bila u mogućnosti i uzimala sam je kod sebe i šetala sam sa njom i vodila je na sladoled. U mom naselju je ona bila... Ja sam od nje povukla da ljude koje volim, pipkam i stiskam, osećajna sam na nju - priseća se Milica Pavlović u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" trenutaka provedenih sa svojom bakom i ističe koliko je ona bila ponosna na sebe i na to ko je zapravo.
- Do poslednjeg dana: "Ja sam Rada Pavlović iz Gornjeg Bunibroda", taj ponos da je ona žena koja ima svoj identitet, da se zna odakle je, "ja imam vrednost, ja imam svoj legitimitet, ja nisam sluga Rada, ja sam sada Rada Pavlović iz Gornjeg Bunibroda, imam svoju decu, svoje imanje, svoju unuku, to sam ja". To je verovatno nekako i u meni, taj ponos da ja kažem odakle sam - rekla je pevačica.
Jedan od najtraumatičnijih događaja u životu ove muzičke zvezde je i smrt bake koja ju je odgajila i koja je bila tu za nju u svakom trenutku.
- Kada je ona otišla, naiđe taj period kada kažete: "Dobro, za koga ja sada sve ovo radim, u čije oči da pogledam?" Otac i maćeha, zaista me obožavaju i ja njih obožavam, imam familiju predivnu, ali nemam više ta dva pogleda i taj momenat, koga ja sada da zovem, nekako, kada je ostala, kroz nju sam opet videla dekinu sliku i tu su mi nekako, a onda kada je ona otišla, još tada u tom momentu, tako se pogodilo, meni je izašao album "Posesivna" i doživljava najveći uspeh, pesme se slušaju sumanuto i sve ide ka dobrom planu, a ovamo mi ne ide, ovamo se gasi jedan život, ovamo se gasi vaša majka - priča Milica sa očima punim suza.
Uz publiku je ipak uspela da koliko-toliko prebrodi te teške trenutke, iako smrt bake i deke i dan-danas nije prebolela.
- Mislim da taj veliki uspeh albuma i ta velika ljubav koju i dan danas osećam ali koju sam tada osetila od svoje publike, je nešto što mi je mnogo značilo. Kao da su me oni predali publici i meni je tada publika pomogla da preživim - rekla je Pavlovićeva i dodala:
- Pre nego što je baka završila u bolnici bio je prvi koncert u Banja Luci kada sam obećala da ću sa jednim njihovim maturantom otići na maturu i, kada je baka umrla ja nisam znala iskreno gde se nalazim, ali opet, to vaspitanje da održim reč, i ja sam otišla u Banja Luku. Meni je otac tog mladića, Srđana, koji je iz fenomenalne porodice, upoznala sam celu porodicu, i on je fenomenalan dečko, sportista, super učenik, rekao: "Mi smo mislili da ti nećeš imati snage da dođeš i hvala ti što si tu" - prisetila se Milica teškog trenutka.
Upravo zbog toga je sve doživela drugačije i osetila kao da su je baka i deka zapravo predali publici.
- I taj momenat, ja šetam glavnom ulicom sa maturantom, kao njegova pratilja i ljudi koji prilaze: "Jao, kako si lepa", "Saučešće, možemo da se slikamo?", "Drži se", to je neka u glavi mojoj emocija, ja ne umem da objasnim, ovamo mi se srce slama, ovamo jednom mladiću koji je fenomenalan, se trudim da mu dan bude još bolji, ta količina ljudi koja mi dovikuje, ta matura, gde sam ja na kraju igrala i pevala i smejala se sa tim maturantima na kraju dana.... A srce plače. I tada sam postala svesna da su me zaista predali u sigurne ruke da ću ja moći i to da izguram - kaže Milica.
Iako joj je bilo teško i još uvek nije prebolela gubitak najmilijih, Milica se posvetila poslu i svojoj publici koja će imati priliku da zajedno sa njom na koncertu u decembru peva stihove dobro poznath numera.
- Album "Lav" je izašao nedavno i to je zaista poklon pred moj solistički koncert 23. decembra u Štark Areni. Iako je prošlo samo godinu dana od prethodnog albuma, poželela sam da ima još deset novih pesama koje će se pevati u Areni. Fenomenalne su reakcije na album, izdvojili su se favoriti. Ono što mogu da obećam publici, a što su videli i u Nišu na mom koncertu u Čairu, u februaru ove godine, je to da sve što sam naučila kroz ovih 11 godina, sve što znam, sve resurse koje posedujem, a to su odricanje, rad, upornost, novac, ljubav, požrtvovanost, da ću zaista dati sve od sebe da Beograd prisustvuje ozbiljnom spektaklu 23. decembra.
Izvor: Blic.rs
Foto: senoritamilica/Instagram