Zvanična statistika govori da je stopa rizika od siromaštva u protekloj godini niža za 1,2 procentna poena u odnosu na 2021. Svaki peti stanovnik naše zemlje nalazi se u riziku od siromaštva, ističe se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom "Siromaštvo i socijalna nejednakost u 2022. godini", objavljenom povodom 17. oktobra, Svetskog dana borbe protiv siromaštva. Stručnjaci naše nacionalne statističke ustanove objašnjavaju da se svake godine izračunava takozvana stopa rizika od siromaštva, a ovogodišnja računica pokazuje da se u najvećem riziku od materijalne bede nalaze deca i mladi, nezaposlene osobe, kao i stanovnici ruralnih oblasti, odnosno one osobe koje žive same i čija su mesečna primanja manja od 26.509 dinara.
- Kada je reč o porodici, brojke govore da se u najvećem riziku od siromaštva nalaze domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom uzrasta do 14 godina, čija su mesečna primanja ispod 47.715 dinara, kao i četvoročlana domaćinstva s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina, koja mesečno zarađuju manje od 55.668 dinara. Posmatrano prema starosti, u najvećem riziku od siromaštva su osobe starije od 65 godina, kao i one koje pripadaju kategoriji od 55 do 64 godine. Najmanji rizik od siromaštva imaju osobe od 25. do 54. godine. Očekivano, najveći rizik od materijalne oskudice imaju jednočlana domaćinstva koja čine osobe starije od 65 godina, a najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba. I nezaposlenost u značajnoj meri povećava rizik od materijalne ugroženosti – 49 odsto nezaposlenih osoba izloženo je riziku od siromaštva. Samozaposlene osobe imale su dva puta veću stopu rizika od siromaštva od radnika zaposlenih kod poslodavca, a za penzionere je ova stopa iznosila 20 odsto - kaže Nataša Mijakovac iz Republičkog zavoda za statistiku.
Iako zvanična statistika govori da je stopa rizika od siromaštva u protekloj godini niža za 1,2 procentna poena u odnosu na 2021. godinu, zabrinjava podatak da je stopa tzv. subjektivnog siromaštva i dalje veoma visoka. To u statističkom prevodu znači da čak devet od deset naših sugrađana teško spaja prvi sa poslednjim danom u mesecu. Konkretno rečeno, na pitanje statističara "kako sastavljate kraj sa krajem", 48 odsto osoba odgovara – sa izvesnim teškoćama, 28 procenata kaže "teško", a svaki osmi građanin Srbije ocenjuje da "veoma teško" preživi mesec dana. Svega 8,9 odsto stanovnika izjavilo je da u našoj zemlji živi "prilično lako", a dodatnih 2,1 odsto naših sugrađana ocenjuje da živi "lako". Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da troškovi stanovanja u velikoj meri opterećuju budžet porodice – čak polovina naših sugrađana kaže da plaćanje infostana, struje i grejanja "značajno" opterećuje budžet domaćinstva, a dodatnih 45,5 procenata ocenjuje da ga u "izvesnoj meri" opterećuje. Svega pet odsto građana Srbije kaže da lako podmiruje troškove stanovanja.
Analize RZS-a takođe govore da 40 odsto osoba u našoj zemlji ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van mesta stanovanja, svaka sedma osoba ne može sebi da omogući meso, ribu ili njihovu vegetarijansku zamenu na trpezi svakog drugog dana, trećina naših sugrađana ne može da podmiri neočekivani trošak od 24.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva, a gotovo svaka deseta osoba ne može da omogući adekvatno zagrevanje stana. Rodna statistika govori da su žene u većem riziku od siromaštva, a najveći rodni jaz je u starosnoj kategoriji od 18 do 24 godine u kojoj se u riziku od siromaštva nalazi 22,3 odsto žena i svega 18 odsto muškaraca.
Siromaštvo veoma pogađa decu i mlade, a podaci Unicefa u Srbiji upozoravaju da je tokom protekle godine broj siromašne dece povećan za 30.000, a najugroženiji su oni mališani koji žive u velikim porodicama, seoskim domaćinstvima i romskim naseljima. Studija Beogradskog centra za ljudska prava pokazuje da su mladi najviše izloženi siromaštvu. I u Krovnoj organizaciji mladih Srbije upozoravaju da su mladi od 18 do 24 godine u najvećem riziku od siromaštva, jer u tom periodu oni izlaze iz sistema obrazovanja i ulaze na tržište rada. Zbog neusaglašenosti obrazovnog sistema i potreba poslodavaca, veliki broj mladih ne može da nađe posao, a podaci izvedeni iz ovogodišnjeg "Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji" govore da čak 58 odsto mladih ne radi na poziciji za koju se školovalo, a petina je na posao čekala duže od tri godine.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com