Bliži se subota, 8. oktobar. Dan kada se – vraćamo u devedesete. Šestočasovni festival „Volim devedesete“ u Areni okupiće više od 25 izvođača i grupa koje su u poslednjoj deceniji minulog veka bile mejnstrim na srpskoj estradi, a među top zvezde tog perioda svakako spada Ivan Gavrilović. Počeo je u Funky House Band-u ali je ubrzo uvideo da ga grupa sputava i da je prava stvar – solo karijera. Ostalo je istorija.
Kako se osećaš uoči velikog koncerta?
-Osećam se fenomenalno, sve ovo što se dešava nije slučajno. To je rezultat slušanja dens muzike na svim boljim mestima u Srbiji u poslednjih pet, šest godina. Mislim da su momci koji su hteli da to uobliče u pravi spektakl radili na najprofesionalniji način. Još u maju su nam rekli da planiraju veličanstvenu binu, Arenu, ’vamo-tamo...
Kada je tako, tu je i jagma za kartama. Sve da si "dvesta na sat", teško da ćeš moći da udovoljiš svima koji traže kartu?
-Ne verujem da ću dobiti 100, 150 karata pa ću, izgleda, moći da uvedem samo najmilije
U Areni ćeš imati specifično zaduženje
-Moj deo programa će biti da napravim jednu erupciju energije. Počećemo sa „200 na sat“, pa ćemo nastaviti uz „Pevaj“, „Hoću s’ tobom da đuskam“, „Ja nikad neću biti tvoja sudbina“, „Žena kao ti“ da bi drugi deo programa bio završen legendarnom pesmom „Došao sam da te ženim“. Lepo je što ćemo svi biti tu i nije bitno da se delimo u fazonu – ko je veći a ko manji bend. Želimo da napravimo dobru žurku i to najviše zbog ljudi koji nas gotive.
O subotnjoj odevnoj kombinaciji...
-Biće performans ali ne ono u smislu kao što svi očekuju...Znaš kao vratio se „air max“...Bio sam sad u Beču i u Nemačkoj, tamo svi nose „air max“, to nema veze sa vremenom.
Vremeplov je krenuo iz klubova...
-Imamo već tri, četiri godine taj utorak koji je na „Freestyler“-u najpunije veče, tu je i „Stefan Braun“... Radi se o dva najprestižnija kluba u gradu i to je dokaz da su mladi ljudi od 19, 20 godina koji su bili veoma mali kad sam ja počeo vratili dens muziku zbog toga što je naša današnja scena zasićena nekim, po meni, možda, ovaaaj...Što bi rekao Dača – nismo mi toliko dobri koliko je današnja muzika loša.
Ivan denser pa narodnjak pa sledeći album – ’op, eto ga ponovo među "zabavnjacima“...
-To sad sve ispada smešno. Taj „polunarodnjak“ koji sam ja radio je bio mnogo prihvatljiviji nego danas kad uđemo u neke pesme...Ali, da, bilo je toga da napravim dens album sa primesama folka pa onda haus album...To je zato što ti muzika daje slobodu da budeš kreativan. Ja sam sa prvom pločom proputovao ceo svet ali je onda druga bila potpuno kontra sa dva spota koja su tada, ’96, ’97. bila veoma avangardna. Ljudi su se čudili i pitali da nisam prolupao ili postao gej (smeh).
Tvoje široko shvatanje je utemeljeno i na iskustvima sa drugih meridijana.
-Ja sam čak čitao intervju nekog (!?) dobrog pevača i muzičara iz inostranstva koji je rekao da nikakva ograda i nikakve predrasude prema bilo kojoj muzici ne smeju da postoje. Upravo ta širina čini čoveka pametnim. Možeš da pročitaš neki glup roman ali i „Idiota“ od Dostojevskog. To je ta neka lepeza, takav sam ja.
Neki bi klinci današnjim žargonom rekli – „ i objasnio je“.
Klinci koji će u subotu doći u Arenu, u slavu decenije koju mnogi od njih ni ne pamte. Srećom.