Mnogi misle da je konzumacija parčeta torte ili nekog drugog slatkiša ujutru, kada ustanu, van svake pameti. Sad su naučnici dokazali da oni greše.
Verovatno niste mogli da zamislite da jedenje slatkih stvari ujutru, kad ustanete, može da učini da smršate. Ipak, studija koju je vodila endokrinolog profesorka Daniela Jakubovič sa Univerziteta u Tel Avivu u Izraelu, pokazala je da uživanje u desertu uz doručak može da pomogne ljudima da izgube kolograme.
Njen tim je analizirao 193 osobe koje su bile na dijeti sa kontrolisanim unosom kalorija. Volonteri su ili jeli doručak sa malo ugljenih hidrata ili sprovodili dijetu koja je sadržala mnogo proteina i ugljenih hidrata, što je uključivalo i "bezobraznu" poslasticu, poput parčeta torte ili krofne.
Otkriveno je da su nakon 16 nedelja osobe koje su bile na dijeti sa malo ugljenih hidrata počele da dobijaju na težini. Ali, oni koji čiji je doručak podrazumevao slatku poslasticu na kraju su izgubili na težini.
Evo i odgovora na pitanje zašto.
To nije zato što su poslastice dodale bilo kakvu hranljivu vrednost doručku. Naučnici su, zapravo, primetili da je veća verovatnoća da će oni koji su jeli desert u ovo vreme biti stroži u ishrani tokom dana.
Pored toga, utvrđeno je da su jutarnje slatke poslastice smanjile nivoe hormona koji nas tera da žudimo za hranom.
U svojoj knjizi "The Big Breakfast Diet", izraelska naučnica je objasnila da se nivo hormona koji kontrolišu naš apetit, energiju i metabolizam razlikuju tokom dana. Zato ona preporučuje doručak koji je pun proteina, sa slatkom poslasticom kao dodatakom. Ali - posle toga treba da uslede skromniji ručak i večera, bez ugljenih hidrata i bez slatkiša.
I druge studije pokazuju sličan trend.
Ispitivani su efekti kod žena u postmenopauzi koje su jele 100 g mlečne čokolade jedan sat nakon buđenja. U "The FASEB Journal", crno na belo, piše da im se smanjio nivo glukoze u krvi, da su sagorele masti i da im se smanjio obim struka!
Otkriveno je takođe da jedenje čokolade ujutru dovodi do nižih dnevnih nivoa kortizola.
- Niži nivoi kortizola su povezani sa manjim apetitom povezanim sa stresom, što može delimično da objasni bolju kalorijsku kompenzaciju - navodi se u studiji.
Da li je sve ovo previše dobro da bi bilo istinito?
Pojedini nutricionisti kažu da se sa ovakvom ishranom "u potpunosti zanemaruje važnost nutritivnog kvaliteta ishrane", što može da dovede do "negativnih efekata na zdravlje na duži rok".
S druge strane, na "WebMD" upozoravaju da nivo šećera u krvi i insulina padaju ako je doručak najveći obrok u danu, pa osobe sa dijabetesom treba da se konsultuju sa svojim lekarom pre nego što isprobaju ovakav plan ishrane.
I ovo može da bude problem: ako uzimate lekove koji najviše deluju u doba dana kada većina ljudi jede najveće obroke, to može da dovede do opasnog pada šećera u krvi kada promenite vreme obroka.
Umerenost je, dakle, kao i uvek – ključna.
Ali, kad su zdrave osobe u pitanju, a desert je deo proslava, uživanja i čistog zadovoljstva, ako žele da ga jedu kasnije tokom dana ili uveče - i to je u redu, tvrdi dijetetičarka Alisa Ramzi za "Huffpost".
- Desert možete da jedete kad poželite, u bilo koje doba dana - poručila je Alisa i dodala:
- Ako se prilagođavate svom telu kako bi mu pomogli da odredi šta želi da jedete, a ono je gladno deserta – uzmite desert! Ljudi često ograničavaju desert ili slatkiše tokom dana, čak i ako žude za njima, što može dovesti do toga da kasnije izgube kontrolu kad su poslastice u pitanju.
Izvor: Stil.kurir.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com