Pupin je patentirao ukupno 24 svoja pronalaska. Pronalasci su mu, uglavnom, iz oblasti telefonije, telegrafije i radiotehnike. Svetsku slavu dobio je pronalaskom postupka pupinizacije, koji je omogućio prenos pisanog ili govornog signala na vrlo velike daljine, sto pre Pupinovog pronalaska nije bilo moguce.
Mihajlo jedno od desetoro dece
Jedan od najvećih srpskih naučnika Mihajlo Pupin rođen je na današnji dan 1854. godine u selu Idvor u Banatu. Otac Konstantin i majka Olimpijada, bili su zemljoradnici srednjeg poseda i imali su ukupno desetoro dece.
Pupin je pošao u školu u Srpskoj veroispovednoj osnovnoj skoli u Idvoru, a zatim je prešao u Nemačku osnovnu školu u Perlezu.Pohađao je i Građansku školu i Realku u Pančevu. Kao odličan ucenik, dobio je vec 1871. stipendiju u Pančevu.
U jesen 1872. pošao je na skolovanje u Prag, u Cešku. Pupinovi biografi navode da je Pupin otišao u Češku zbog učešća u sukobima Omladine srpske sa nemačkim vlastima, ali na inicijativu majke, učitelja prote V. Živkovića i učitelja fizike i matematike Simona Kosa.
U Pragu, Pupin je nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda realke. Primio je stipendiju iz Pančeva, ali nedovoljnu i neurednu. Učio je vrlo neuredno zbog učešća u sukobima česke i nemacke omladine i tugovanja za zavičajem. Godine 1874. ipak odlazi u SAD, preko Hamburga, u svojoj 20-toj godini.
Amerika
Po dolasku u Ameriku prvih pet godina je živeo veoma teško. Radio je kao fizicki radnik, u fabrici dvopeka u Njujorku i išao u Kuperovu večernju školu. Kad je postao pomoćni službenik, konkurisao je i položio prijemni ispit na Kolumbija-koledžu u Njujorku u jesen 1879. Istakao se kao primeran učenik, pa je oslobođen je plaćanja školarine. Na kraju prve godine dobio je dve novčane nagrade (iz grčkog i matematike). Izdrzavao se prihodima od podučavanja slabijih ucenika i fizičkog rada.
Po zavrsetku školovanja 1883. godine primio je diplomu prvog akademskog stepena Bachelor of Arts, a dan pre toga primio je američko drzavljanstvo. Dobio je odmah stipendiju, kao odličan ucenik, za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Britaniji (1883-1885), a zatim u Berlinu (1885-1889), gde je polozio doktorat iz oblasti fizicke hemije, sa temom: "Osmotički pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji".
Karijeru i naučnu delatnost započeo je kao nastavnik fizičke matematike u odeljenju za elektrotehniku na Kolumbija univerzitetu u Njujorku 1889. godine. Pupin je punih četrdeset godina bio nastavnik i profesor Kolumbija univerziteta, od 1889. do 1929. godine. Redovni profesor je od 1901. godine, odnosno od svoje 43. godine zivota.
Dobio je mnoge nagrade i priznanja. U sukobu pristalica jednosmerne i naizmenične struje bio je uz Teslu.
Za autobiografsko delo "Sa pašnjaka do naučenjaka", objavljeno 1923. godine, godinu dana kasnije 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu.
Pomagao je i Idvor i Srbiju i Jugoslaviju. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen na groblju Vudlaun u Bronksu.