Maja Berović otkrila je brojne detalje iz svog privatnog života, za koje javnost do sada nije znala. Pevačica potiče iz Malešića u Bosni i Hercegovini, a sada je otkrila potresne detalje svog odrastanja.
- Sećam se jedne male livadice ispred kuće i jedne male jabuke. I tu smo se redovno igrali kad smo bili deca. I setim se tog autoputa kojim sam morala da idem dok sam išla u osnovnu školu. I imali smo sa strane jedan mali uski puteljak kojim smo išli da bismo bili sigurni od auta koji prolaze. Bilo je to, za mene, stresno detinjstvo, ali u isto vreme i lepo detinjstvo. Mnogo igre, mnogo druženja. Ponekad mi je žao što nisam malo duže živela to detinjstvo koje sam živela u Malešićima - istakla je pevačica.
Maja je zbog rata morala da napusti svoj porodični dom.
- Imamo priliku da gledamo rat u Palestini i ja sa tolikim emocijama pratim dešavanja, da dođem do tačke kada ne mogu ni da gledam više sve ono. Prosto, setiš se nekih stvari u životu i definitivno sam srećna što sada evo živim u jednom mirnom svetu i volela bih da se takve stvari više nikada ne ponove, nigde, ne samo kod nas, nego nigde. Nije lako, jednostavno, ne mogu da kažem da je lako, to znaju svi oni koji su živeli tokom rata. Ali, što je rekla Ceca, živ se čovek na sve navikne... - rekla je Berovićeva.
Maja je otkrila kako su izgledali ratni dani u Sarajevu.
- Ja sam jednostavno rođena, po prirodi, vesela i uopšte, na te granate i na sve to, nisam gledala kao na nešto opasno. Zapravo, nisam ni bila svesna koliko se mi svi tu nalazimo u opasnosti. Igrala sam se sa lutkama tokom rata i bila sam skroz isključena iz realnosti. Čak sam u tom vremenu padanja granata, pala sa terase, jer sam se igrala sa lutkama, tako da je moja majka imala problem sa mnom, jer joj je dete palo sa terase i dobila sam potres mozga. Usred rata, znači, očekivalo se da mene nešto pogodi, ja sam pala sa terase. Uopšte nisam bila svesna tog stanja. Ja sam samo znala da je potrebno da se sakrijemo negde u neko prizemlje i da ne izlazim na ulicu kad padaju granate. I to je sve što sam ja znala. Meni majka nikad nije pričala da je to nešto opasno. Ona je na sve načine pokušavala da nas zaštiti od toga, da ni ne znamo šta se dešava. Ne znam da li je to dobro, da li je loše, da li bi trebalo kriti od dece te stvari, ali možda je za mene i bilo dobro. Možda je i dobro što sam odrastala u nekom svom svetu, i pored svega toga što se dešavalo, imala neki svoj univerzum. Ja sam slušala muziku pred TV-om kad smo imali struje i oponašala pevačice i to je bio moj svet tokom rata - izjavila je pevačica.
Maja je progovorila i o najtežem periodu u životu, kada je izgubila oca. Tridesetšestogodišnja plavuša otkrila je kako je podnela gubitak roditelja, a kako kaže, njena majka uspela je da nadomesti očevu figuru.
- Moram da kažem da je u svemu tome najveću ulogu igrala moja majka. Ona je definitivno bila nama i otac i majka, jednostavno, njena sudbina je bila da će od jedne obične žene i majke morati da bude i otac i autoritet i nežna strana, kada je potrebno. Jer znamo da su majke te koje su nam uteha kada imamo neki problem, a očevi su uglavnom neki autoritet. Ona je bila i jedno i drugo. I samim tim što je bila i jedno i drugo, bilo je teže i njoj, a i meni, to jest, meni i mom bratu, da razumemo zašto je to tako, jer kad si dete ne razumeš zašto mama sada mora da bude stroga, zašto mi nešto ne možemo, a hteli bismo. Prosto, dobila je to jedno breme koje nije ni slutila da će dobiti. Tako da samim tim, to je jedno breme koje mi svi nosimo - rekla je Maja.
Pevačica je priznala u kom periodu života je shvatila da odrasta bez oca, pošto je on preminuo kad je Maja imala tri i po godine.
- Odmah sam ja to shvatila. Moj otac je umro od srčanih problema i ta tragedija nema nikakve veze sa ratom. Sećam se, bila sam jako mala i odmah sam nekako znala šta se desilo. Imala sam tri i po godine. Sećam se dana kada je on umro. Meni su rekli da je otišao u bolnicu da primi "bocu" i da će mi doći. Međutim, ja sam to nekako znala, znala sam da on prosto neće doći. I nekako sam se saživela sa tim. Kad si dete, prosto ne razumeš, ali saživiš se sa tim da te osobe nema, da neće doći i da ti sa gubitkom nastaviš da živiš - rekla je Berovićeva, koja je potom otkrila da li je smrt oca uticala na to da prerano sazri:
- Da, ja moram da kažem za sebe da mi je jako žao što sam morala tako rano da sazrim i prosto sam odrasla preko noći. Život te natera da sazriš sa sedam godina. Volela bih da sam kao i sve moje drugarice mogla da budem opuštena, da se igram sa lutkama i da mi život bude dečiji, da imam taj dečiji svet. Često volim da kažem da sam sve svoje poteškoće i nedaće pretvorila u vrline i u nešto što je meni dalo snagu da ja budem nešto u životu. Zaista, iz svih loših stvari koje su mi se događale, sam izvukla neku pouku i pretvorila ih u pesmu.
Izvor: Kurir.rs/Telegraf.rs
Foto: Boško Karanović