Ko duže prati karijeru Svetislava Pešića dobro zna šta znači njegova omiljena rečenica – "Ne sviće pre zore”. Karijeru trofejnog trenera izgradio je fanatičnim radom, strpljenjem, dobrim procenama ko može da postane igrač i kada će tim biti spreman za vrhunski rezultat.
Malo šta je za njega košarkaški nejasno, pa je zato začudila izjava posle poraza košarkaša Crvene zvezde od Olimpije u trećem kolu regionalne lige: "Ovo je teško objašnjivo. Za poluvreme smo primili 61 poen i prvi put sam u situaciji da ovo doživljavam, a čudio sam se drugim trenerima kako to dozvoljavaju”.
Zna Pešić veoma dobro da je "stotka” od evroligaša lako objašnjiva, kao i pet "žutih minuta” kada je rival serijom 17-0 meč koji je mirisao na poraz pretvorio u trijumf. Takođe i zbog čega ovaj mladi tim nekad igra iznad mogućnosti, a zatim zna i da nestane.
Ni 61 poen za poluvreme, nije njegov najgori skor u karijeri, jer je kao selektor Nemačke u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Italiji (Skoplje, 27. novembra 1990) u prvih 20 minuta "popio” okruglo 70 (120:87, 70:30) od tadašnje Jugoslavije, aktuelnog evropskog i svetskog prvaka, koji je igrao bez prve centarska linije (Divac, Rađa i Vranković), ali je tri godine kasnije sa istim tim Nemcima bio šampion Evrope.
Zna Pešić i zbog čega je rekao da će "doći do rastanka ako njegovi momci igraju košarku samo kada im neko peva”.
U pitanju jer čista pedagogija, jedno od njegovih oružja da uspostavi ono zbog čega se i vratio u Crvenu zvezdu, sistem treninga i igre, odgovornosti za svaku loptu, potez i postupak, a ne promena kursa ili buđenje nerealnih ambicija.
Pešić zna koliko je vremena potrebno da od "suflera” napravi "glumce”, od mladih igrača koji su mahom igrali drugu i prvu srpsku ligu i grčevito se borili za opstanak u regionalnoj, pobednike u kontinuitetu, šampione.
Ovu godinu su na Malom Kalemegdanu proglasili "izbornom”, a praktično kompletna spoljna linija popunjena je igračima bez značajnijeg iskustva. Cvetković (18), Čović (22), Nedović (20), Milutinović (21), Lazić (22) i Marković (22) tek treba da dokazuju da li su perspektiva Crvene zvezde, a cena će biti "neplanirani” porazi, ali i pobede. Ista je situacija i na poziciji „četvorke”. Subotić (20) i Radetić (23) nikad nisu igrali ozbiljnu košarku, kao ni Lešić (22) kom Pešić traži novu ulogu.
Jedan međupotez je napravljen. Zbog povrede kapitena Vuka Radivojevića doveden je iskusni bek Bojan Popović, a neophodan je još jedan u centarskoj liniji. Ilić i Petar Popović imaju dosta problema u fazi odbrane sa branjenjem centralnog "pika” zagrađivanjem i skokom, kao i selekcijom faulova.
Još jedan visoki u rotaciji, ali drugačijeg profila i navika, omogućio bi lakšu igru u oba pravca i u znatnoj meri umanjio oscilacije koje evidentno "guše” tim. Imaju na Malom Kalemegdanu i drugo rešenje. Ukoliko već u ovoj sezoni žele da "pucaju” na trofeje, neka saberu pare i dovedu tri "jaka” igrača (pleja, šutera i centra). Pešiću, ali i navijačima tada će sve biti jasno!
Izvor: politika rs