NAPIPALA SAM GRUDVICU, DANIMA SAM SKUPLJALA HRABROST DA ODEM KOD LEKARA: Kija Kockar iskreno o borbi s tumorom dojke

U susret Nacionalnom danu protiv raka dojke, koji se u Srbiji obeležava 20. marta, Kristina Kija Kockar progovorila je za emisiju "Premijera - Vikend specijal" i podelila svoje iskustvo.

Danas je zdrava, nasmejana i srećna žena, koja redovno odlazi na preventivne preglede, a gledaocima "Pinka" otkrila je kako je saznala da ima tumor na dojci.

- Osetila sam neku grudvicu, još uvek imam ožiljak koji ne nameravam da sklanjam. Bio je kraj letnje turneje, kada sam pevala s "Ministarka", napipala sam i znam da sam bila u prodavnici sa prijateljima, rekla sam: "Nešto je čudno", rekli su mi: "Ma, nije to ništa, masno tkivo. Opusti se, vraćamo se brzo, pa ćeš se pregledati". Čekala sam šest dana da skupim hrabrost, da odem. Mama je urgirala da se pregledam kod jednog onkologa u Zrenjaninu, koji mi je rekao da odem pothitno na onkologiju u Beograd, gde sam pronašla divnog doktora. Doktorka Zorka mi je pronašla peti tumor, dobroćudni su bili tumori, ali problem je u tome što na početku niko nije znao šta je. Imala sam milion briga, na operaciju sam otišla sama, nisam htela niko da me vozi. Sela sam u taksi i na operaciju otišla sama. Još uvek imam četiri tumora koji su porasli, ali ne dovoljno da bi se operisali. Sve moje drugarice počele su da se pregledaju, osmeh mi je na licu zbog toga, jer znam da su zdrave. Verujem da su još mnoge žene nakon toga... Jedan dobroćudni tumor koji je bio veliki i koji su izvadili, sam opipala, ali postoje još četiri, tri su našli na mamografiji - rekla je Kija i dodala:

- U tom trenutku, možeš da opipaš, ali neke stvari ne možeš da vidiš, moraš da se pregledaš. Prvi put kad sam se pregledala, htela sam na tri meseca da idem na preventivne preglede, rekli su mi - na šest. Opet kad sam se pregledala, tražila sam što pre, jer sam se bojala. Plašila sam se da mi dobroćudni tumor ne postane maligni. Danas mi je potvrđen termin, mart je mesec kada se pregledam cela, čak i ono što mislim da je okej. Godine, stres i sve što čovek proživljava - crpiš lošu energiju, loše stvari utiču na svakoga. Taj dan, kada sam imala pregled, sam se najviše isplakala u zadnjih godinu dana. Saznala sam, još dve moje drugarice su jako bolesne. Moja generacija... Ima dosta bolesti, izgubila sam dosta drugarica. Stres je najveći okidač.

U depresiju je upala tek kada je saznala da je sve u redu.

- Kada sam saznala da je sve u redu, upala sam u veliku depresiju. Bila sam žiri u "Pinkovim zvezdicama", svi su bili divni prema meni. Pao je adrenalin, a ja pala u depresiju, jer sam shvatila da je moglo da bude mnogo gore i onda bih se pitala da li je bilo koji stres vredan mog života. Nikada nisam otišla kod psihologa, psihijatra, osim jednom, kada se desilo šta se desilo u mom privatnom životu. Nikad više nisam otišla. Podrška je vrlo bitna, imala sam je od meni bliskih ljudi i od same sebe, to je najvažnije. Samoj sebi sam dodelila dijagnozu depresije, bila sam pod adrenalinom da li će biti nešto loše ili neće. Sudbinski se desilo da sam u tom trenutku, dok sam ležala sedam dana pre operacije, srela sada već pokojnu majku Dragana Vučićevića... On se začudio, video me kako sam izgledala... Nikada to nije izbacio, taj trenutak koji je mogao da iskoristi. On je išao svojom brigom, ja išla svojom brigom, ne razmišljaš u tom trenutku o ishodu, već da li imaš taj papir, da li si pripremio sve, da li će sve biti okej... A kada se sve završi... Ja sam se posle par godina setila da sam njega srela. U jednom trenutku mi je "Pink" bio velika podrška.

Prisetila se i svog učešća u prvoj "Zadruzi", gde se najpre suočila sa bračnom preljubom, a potom i očevom smrću, što je na nju ostavilo traga.

- U tim trenucima nisam gledala kako ću ja da ispadnem pred ljudima koji su bili pored mene. Vratila sam se, nisam mogla ni na daću da odem... Nisam ni razmišljala da se borim za to da ostanem duže, to je bilo stanje šoka. Sara Reljić je najviše bila uz mene, pevala mi je, to me je najviše umirilo. Nisu videli možda moju bol, jer sam bila šokirana za sve što mi se dešavalo te godine. 2019. godina je bila najgora u mom životu, iz više razloga. Tad sam doživela jednu od najgorih stvari u mom životu, ali su mediji mene razapeli. Ja sam ostavila to tako, bila sam u šoku. Kada se završio moj šok, onda sam se kidala što nisam reagovala, ali gledajući sve ostalo i pre toga... Čovek si. Šok te blokira. Amerika me je spasila, turneja, otišla sam sa Kaćom Živković. Ta dva meseca su mene vratila skroz u normalu, ali mi je pre toga bilo užasno teško. Silom prilika, moja mama je bila upletena u tu neku situaciju, što je jedna neoprostiva stvar. Tada sam je videla prvi put da plače, što moja mama plače zbog mene i nečega što je ostalo nekažnjeno, i ostaće. Ispričala sam joj neke stvari iz svog života, ali se kajem, jer ne mogu da se promene, a nju su zabolele.

Izvor: Pink.rs
Foto: kijakockar/Instagram

benigni tumor dojkekija kockarkristina kija kockarKristina Kockartop_slidertumor dojkeZadruga