Dani prolaze a euforija oko koncerata koje je Lepa Brena održala 20. i 21. oktobra u Areni se ne stišava. Dvadeset hiljada zadovoljnih duša prve večeri i tek nešto manje 24 sata kasnije – nije ni čudo što priča traje. Trideset godina Brenine karijere je sažeto u 195 minuta uz pritisak na dugme „rewind“. Išlo se od modernog do početaka, od metka sa posvetom do Čačka i Mileta što disko ljubi.
Bili ste na čelu tročlanog tima koji je režirao koncert, a pripadate, reklo bi se rokenrol priči...
-Ja sam, pre svega, reditelj a Brena je Brena. Pozvala me je i tu nema neke velike mistifikacije. Zanimljivo bi bilo kada bi se češće dešavali ovakvi događaji koje su spektakl, šou i, naravno, pre svega, koncert. Odazivam se na razne stvari koje me zanimaju, uzbuđuju a odbijam neke za koje me ljudi možda vezuju a u suštini me ne interesuju.
-Kako treba. Brena je osoba koja ima snagu ličnosti, vedrinu duha i duge noge. Te tri stvari zajedno nema niko drugi. Ona sjajno peva i očigledno se vrlo slobodno kreće kroz različite muzičke žanrove.
- Kad neko ima tu vrstu sveobuhvatnosti onda je sa njim lako sarađivati. Nevolja je sa ljudima skučenog duha koji su fah-idioti i ne znaju ništa osim svog. Onaj ko ima 30 godina uspeha iza sebe – nije slučajno uspeo. Kad god sam sarađivao sa ljudima koji nemaju problem sa svojim uspehom – ni da ga zadrže ni da ga nose dalje, realizacija je tekla glatko.
Da li ste se, u nekom trenutku uplašili da može nešto da se desi neplanirano?
-Bilo je nekih slatkih detalja. Breni je, recimo, na prvom koncertu pukla jedna haljina pa je izašla u drugom kostimu ali su to redovne stvari ako se nešto dešava uživo. Kada radiš film ili televizijsku seriju, imaš drugu vrstu uma a ovde znaš da se stvari događaju spontano. Važno je samo da se postave okviri unutar kojih nešto što mi znamo da je greška publika, i ako percipira tako, ne doživljava kao smetnju da se dalje prati šou.
Neki su prokomentarisali da ih je šetnja kroz razdoblja podsetila na Madonin nastup ?
-Konceptualna ideja je Brenina, ona je osmislila blokove. Meni je žao što se vreme meri od Madone jer je spektakala bilo i pre nje a i sama Madona je imala različite faze. Ljudi nemaju dovoljno referentnih tačaka pa se onda vezuju za prvo što im je poznato. Treća stvar – nije nikakva sramota ličiti na nekog ko je velika svetska zvezda. Ja nisam primetio tu vrstu sličnosti ali dopuštam da može nekome da se učini.
Da li Vama ovakvo iskustvo otvara neke nove vidike, da Vas čini još bogatijim ?
-Kroz sve što radim, ja učim. Iskustva iz drugih medija prenosim i u ovakve stvari. Kada radim Šekspira, kao što je to bilo prošle godine dva puta, to je jedna stvar, TV serija je druga stvar, Evrovizija koje sam se naradio u poslednje vreme – nešto treće, Brena četvrto ali se neminovno iskustva „kradu“, prožimaju i preklapaju – završio je eminentni reditelj i jedan od ključnih šrafova u mašineriji zvanoj „Lepa Brena u Areni“.