Srbija je ostala bez Vidića, bez fudbalera kome reprezentacija definitivno više ne treba a sve zbog, navodno, preterane kritike u javnosti koja ne idu uz njegovo lik i delo.
Udarac za nacionalni tim, udarac u trenucima kada reprezentacija preživljava teške dane posle kraha u kvalifikacijama za EP, i to od igrača koga su već videli kao novog vođu državnog tima posle oproštaja Dejana Stankovića.
Naravno, pravo je Nemanje Vidića da kaže "zbogom i nema više“, ali osećanja u javnosti su, ipak, pomešana. Mnogo pitanja, mnogo odgovora, a većina staje u jednu rečenicu: "Zašto, sine Nemanja?“.
- Ne bih ulazio mnogo u suštinu problema, ali koliko ja znam, njegovi problemi sa nacionalnim timom počeli su pred Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine – kaže za „Sport“Slobodan Santrač, bivši selektor. - Najbolje je da pozovete Iliju Petkovića i pitate ga kako se Vidić tada poneo. Ne bih o tome ja da govorim...
Niste prvi koji o tome govori sa zadrškom (navodno je Vidić tada rekao pomoćnom treneru Goranu Stevanoviću da ne želi više da ga trenira Ilija Petković), ali nas interesuje (ne)opravdanost ovakvog postupka?
- Koliko sam upoznat, on je imao plan po kome je kraj reprezentativne karijere video posle EP na koje se nismo plasirali. Dakle, pojedincima u Fudbalskom savezu je već najavio skori oproštaj. Ne znam zašto se odlučio na taj korak, možda zbog toga što ulazi u period kada su povrede češće, a znamo svi u koliko zahtevnoj ligi igra. Pričati o njemu kao igraču mislim da je suvišno, trofeji i statistika sve govore, ali isto tako imali smo prilike da gledamo jednog Vidića u Junajtedu, a drugog u reprezentaciji. I to mogu da razumem, velika je razlika između kluba i reprezentacije. U nacionalnom timu svaka utakmica je nova premijera, a u klupskom dresu je savim druga priča. Verujem, dakle, da je došlo do zasićenja i otuda ova reakcija - rekao je Slobodan Santrač.
Nije tajna da je Vidić, zahvaljujući igrama u dresu reprezentacije tokom kvalifikacija za SP 2006. u Nemačkoj, došao do dresa Mančestera (januar 2006.), a interesantno je da samo nekoliko meseci kasnije, sada kao as Junajteda (i sa bogatijim bankovnim računom), ulazi u sukob sa selektorom reprezentacije...
- Ne, neću o tome da pričam – p(r)ozvali smo Iliju Petkovića, poslednjeg selektora zajedničke države Srbije i Crne Gore. - Neću da se osvrćem unazad, govorimo o sutra a ne šta je bilo juče. Jednog dana, možda... Sada, ne!
Tada je sve bilo sakriveno od medija, onih istih koji su po Vidićevim rečima „preterali sa kritikama na njegov račun“?
- Čujte, mediji funkcionišu na dva koloseka, jednom vas uzdižu, drugi put kritikuju. I to je normalno, to je nešto što vas prati tokom cele karijere. Svi smo imali neprijatnosti sa medijima, ali nam je i prijalo kada smo slušali i čitali hvalospeve. Mislim da jednog takvog džina kakav je Nemanja Vidić to ne bi smelo da uzdrma. Pa šta sam ja morao da uradim posle SP u Nemačkoj, da odem na Terazije i da se obesim!? Ne, i pored svega bio sam ponosan na samu činjenicu da smo onako superiorno ostvarili plasman na Svetsko prvenstvo a sve ono što se tamo događalo zaslužuje dugu i veliku priču...
Vratimo se onome što svakako utiče na najbolji nacionalni tim. Prvo smo imali otkaze Danka Lazovića i Aleksandra Lukovića, oproštaj Dejana Stankovića, sada Nemanje Vidića. Gde su uzroci, ima li opravdanja?
- Jedina normalna reakcija je ona Dejana Stankovića. U reprezentaciji je skoro 13 godina i osetio je pravi trenutak, a svi ostali... ničim izazvani. Ne mogu, jednostavno, da razumem da mlad čovek otkazuje jednu svetsku predstavu, kvalifikacije za najveće takmičenje, pogotovo sada kada je reprezentaciji najteže. U redu, doživeli smo neuspeh u kvalifikacijama za EP, neuspeh koji je svima teško pao, ali ne treba odustajati, važno je sada ustati, biti jak... Iskreno, plašim se da tu nije bilo nekih suflera, savetnika.
Sa Vidićem i bez njega, neko kaže dve priče, a opet život ide dalje...
- Nije smak sveta. Vidić je u Junajtedu sve osvojio, pokazao da je jedan od najboljih i bio je uzor mnogim klincima. Upravo zbog toga je imao odgovornost više, obavezu da dobro razmisli. A reprezentacija? Odlazili su iz nacionalnog tima i veći igrači od Vidića i fudbal se i dalje igrao – rekao je na kraju Ilija Petković.
Izvor: novosti.rs