Posle porođaja, Anđelka Stević Žugić brzo se vratila poslovnim obavezama. Završila je snimanje serije "Radio Mileva", a onda počela sa igranjem predstave "Šta me opet snađe". Uz podršku supruga Marka Žugića i porodice, ništa joj ne pada teško, a svaki slobodan trenutak provodi sa najmilijima.
Glumica se razvela od bivšeg supruga Daria Prpića, a sada je progovorila o ovoj temi, kao i o porodici i svojoj deci.
Govorili ste da je danas najlakše uprti prst na neku ženu i reći "eto je raspuštenica". Reklo bi se da se da se više stavlja taj fokus na ženu nego na muškarca. Da li je to zbog toga što smo vaspitani u tom patrijarhalnom maniru i da je žena ta koja drži kuću i kada odluči da ode, da se taj dom ruši?
- Šta znam. Mislim da ne vrede baš takve podele striktno na žene i muškarce, iako se bavimo tim fenomenom uvek, ali u cilju komedije i u tu svrhu. Ne govorimo neistine, ne lažemo, ali malo pocrtavamo sve to kako bi to bilo smešnije kao i u vicu. Mislim da nije svaki Mujo i svaki Haso, pa ni svaka plavuša koja hoda ovom zemljom glupa, ali za potrebe vica je to sasvim okej. E tako isto i ovde. Upiremo prstom u neke stvari. Generalno je nekako to valjda i u našem mentalitetu da ono što je tamo nekad neko jednom rekao i zapatilo se, ostalo dan-danas. Ne znamo ni sami zašto, nego tako volimo da lagano etiketiramo i lepimo neke epitete. Tako nam je svima verovatno lakše nego da se staviš u nečije cipele, kožu, situaciju, pa sa tom nekom empatijom da razmisliš o drugoj osobi. Sve je toliko danas brzo i kuso, pa i to etiketiranje. Ne kažem da ja sama nisam nekad sklona tome, ali se trudim da shvatim da je zapravo preko puta uvek živ čovek. Što bi rekao moj kolega, jedan koji nije više s nama: "Nikad ne znaš šta taj neko nosi sa sobom, pa budi blag. Ne znaš koje bitke neko bije".
Ljubav je pokretač i glavna tema za mnoge stvari, nevezano da li ste u braku. Kada to imate, osećate se bolje, vedrije, srećnije, zadovoljnije. Koliko Vam je to bilo potrebno poslednjih godina?
- Uvek je bitno. Naravno, mi svi volimo da smo voljeni i važno nam je da volimo jer onda, što kažeš, lepše i zračimo i bolje privlačimo. Na premijeri je na volu bila napisana krilatica "Srce uvek zna". Tako da, ja stvarno mislim da je to najvažnije gorivo na ovom svetu, a meni svakako jeste.
Danas je puno izazova, nove tehnologije... Imate sina koji je u pubertetu? Čega se plašite kada je njegovo odrastanje u pitanju?
- Misliš, da li je teže odgajati decu u današnje vreme? Ne znam, nisam ih odgajala 50-ih, 60-ih godina, verujem da ni njima nije bilo lako, ali, što se kaže, svakom svoja muka najteža. Mislim da se danas stvarno rađaju deca, nekako, valjda što im je toliko toga dostupno, zreli, znaju šta žele. Mislim da najveći problem zapravo smo mi tu. koji, ukoliko previše jurimo za nekim sopstvenim ciljevima, umemo da nemamo vremena za njih, a oni samo traže zapravo našu pažnju.
Kada ste bili najsrećniji? Šta Vas čini srećnom?
- Evo, čini me srećnom ovo lepo vreme. Uzbuđenje kada igram predstavu, jer znam da ću publici po ko zna koji put iz početka od nule da predstavim i da se dokažem. Da ih malo razgalim, opustim, a i pošaljem kući, čini mi se, rekla bih, neskromno, za poneku veliku mudrost bogatijim.
U jednom intervjuu ste rekli da redovno idete kod psihoterapeuta. Koliko Vam je to pomoglo? Da li je i dalje odlazak kod psihoterapeuta tabu tema?
- Ne mislim da je to više tabu tema, makar meni nije i ljudima iz mog okruženja. Vidim da se o tome više govori, što mi je drago. Ti si postavio pitanje, jednom si bila, jednom si otišla. Ne, ja idem redovno i ljudi iz mog okruženja takođe. Na kraju krajeva, kao što idemo kod zubara na redovne kontrole ili kod bilo kog lekara tako i sa psihoterapijom i ne vidim šta je u tome tabu i šta bi trebalo, naprotiv. Čak vidim da postaje popularno što mi je u neku ruku, 'ajde da kažem, drago. Svakako će nam svima biti bolje ako svi krenemo da čistimo po svom špajzu što bih ja rekla u predstavi.
Kada Vam je pomoglo?
- Nema to kada, ja se svako malo preispitujem i mislim da svaki čovek to treba da radi. Kako da donesem neku odluku, kako da se postavim na poslu, prema detetu, šta god. Kada si kod terapeuta, pričaš sa samim sobom, samo je taj odraz u tvom ogledalu pametniji, iz tebe izvlači najbolji i pocrtava ti ono što je neka zaoštavština patrijarhalnog ili kakvog god već miljea u kome živimo, pa da ne ideš za stadom, nego onako kako ti želiš.
U ovoj aktuelnoj sezoni bavite se razvodom. Sa vašeg stanovišta koliko je dobro i ujedno teško nekad učiniti taj korak i odlučiti se za nešto što ste gradili godinama, reći: "Prijatno i doviđenja, želim da budem srećna"?
- Zapravo, ono što je uvek aktuelna tema i koja nas uvek pokreće je ljubav. A gde ima ljubavi, znamo da ona može i da nekako ispari, nestane, pokvari se, iščili, da joj istekne rok trajanja ili kako god već da to zovemo. Tako da u tom smislu je i razvod uvek aktuelan. Mislim, prosto postoji šansa ili opasnost da do toga dođe. S tim u vezi, pisac Nebojša Romčević je odabrao temu, za predstavu "Šta me opet snađe", a onda sam ja poželela da kada već govorimo o tome, da o tom slonu nasred scene prozborim i ja sama. Ne bih se ja osećala dobro da se nekako malo ličnije na tu temu ne osvrnem. Ja se i dalje trudim da to ne bude banalno, lično, kao što sam se uvek trudila i čini mi se i uspela da izbegnem. Generalno kažu da je statistika takva da je razvod na drugom mestu po stresnosti samog čina, nakon smrti bliske osobe. Tako da u pozorištu morate da se bavite tim ekstremnim stvarima. Nekako je nemoguće izvući tu borbu između dobra i zla koja je neophodna da bi ispričali ta priča. Ovde smo se bavili tom temom koja je statistički gledano jako rasprostranjena, verujem svuda u svetu. Ali, bitno je da ima života i posle i da nije sve tako crno posle razvoda.
Izvor: Blic.rs
Foto: andjelkap/Instagram