Protekla godina bila je izuzetno teška i izazovna za ostvarivanje ljudskih prava mladih u Srbiji, a dva masovna ubistva u kojima su živote izgubili uglavnom deca i mladi i koja su se desila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Orašje i Mala Dubona, na najdramatičniji način skrenula su pažnju javnosti na vršnjačko nasilje i bezbednost mladih. Istraživanja i podaci o mladoj populaciji u našoj zemlji govore da se ona i dalje suočava sa problemom nezaposlenosti i kasnog osamostaljivanja od roditelja, a prema podacima iz Ankete o prihodima i uslovima života, 317.000 dece mlađe od 18 godina i 127.000 mladih od 18. do 24. godine živelo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Sa druge strane, ohrabruje činjenica da je u protekloj godini pozitivno povećan građanski aktivizam mladih, ističe se u godišnjem izveštaju "Ljudska prava mladih u 2023. godini" Beogradskog centra za ljudska prava i tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji se objavljuje već petu godinu zaredom.
Predstavljajući situaciju u oblasti prava na rad i obrazovanje mladih u Srbiji, psiholog i jedna od autorki izveštaja Sarita Bradaš ističe da je u odnosu na 2022. godinu, lane došlo do pada zaposlenosti mladih za šest odsto, a nezaposlenost je povećana za 4,5 odsto.
- Kada se porede podaci iz popisa stanovništva 2011. i 2022. godine, vidi se da je broj zaposlenih mladih manji za 6.000 u odnosu na popis iz 2011. godine, a ono što govore istraživanja jeste da zaposlenost mladih zavisi od stope razvijenosti regiona u kome žive. Dodatni problem predstavlja konstantan pad izdvajanja za obrazovanje – naša zemlja je prethodne godine izdvojila 3,1 odsto BDP-a za obrazovanje, dok je pre 15 godina izdvajala 4,5 procenata BDP-a za ovu oblast. Srbija za predškolsko obrazovanje izdvaja 50 puta manje nego što je prosek zemalja EU za decu tog uzrasta, za decu osnovnoškolskog uzrasta pet puta manje, a za učenike srednjih škola i studente šest puta manje nego u zemljama Evropske unije. Rezultati PISA istraživanja pokazali su da je dvoje od petoro petnaestogodišnjaka funkcionalno nepismeno, a razlike u postignuću postoje i između gimnazijalaca i učenika srednjih stručnih škola, kao i između učenika iz tzv. privilegovanih socijalnih grupa u odnosu na đake iz materijalno ugroženih grupa – na sto učenika iz privilegovanih grupa koji postižu osnovni nivo matematičke pismenosti, to čini samo 54 odsto dece iz ugroženih socijalnih grupa. Osim toga, deca iz ugroženih grupa češće pohađaju srednje stručno obrazovanje, a u nekim srednjim stručnim školama čak 90 odsto đaka je funkcionalno nepismeno. Iako je u dualno obrazovanje uloženo mnogo finansijskih i organizacionih resursa, svega oko 9.000 učenika je prošle školske godine pohađalo ovo obrazovanje, što čini svega 4,1 odsto od ukupnog broja učenika srednjih škola. Podaci takođe govore da oko 15 odsto mladih u Srbiji spada u tzv. NEET kategoriju – niti radi, niti se školuje, niti se nalazi u procesu radne obuke za određeni posao - zaključuje Sarita Bradaš.
Naglašavajući da oko 60 odsto mladih u našoj zemlji živi sa roditeljima, jedna od autorki ovog izveštaja Jovana Timotijević zaključila je da svedočimo permanentoj krizi u ostvarivanju prava na stanovanje za mlade osobe u našoj zemlji.
- Podaci iz 2022. godine govore da je prosek osamostaljivanja mladih u Srbiji 31,4 godine, kada se oni više i ne nalaze u zakonskoj kategoriji mladih. Čak i ako uspeju da se osamostale, mladi su preopterećeni stambenim troškovima – preko 40 odsto svog budžeta daju na kredit ili najam stana i infostan. Jedina pomoć države jeste pomoć u kupovini seoskih domaćinstava u Srbiji, iako najveći broj mladih kaže da bi izgradnja neprofitnih stanova bila najbolji način državne pomoći - zaključuje ona.
Aleksandar Stevanović sa Instituta za socijalnu medicinu ocenjuje da vršnjačko nasilje i bezbednost mladih predstavljaju javno zdravstveni problem i dodaje da je neophodno raditi na prevenciji vršnjačkog nasilja. On upozorava da najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" govori da je trećina učenika petog i sedmog razreda osnovne škole i prvih razreda srednjih škola učestvovala u tuči barem jednom godišnje, a svaki sedmi bio je žrtva digitalnog nasilja, odnosno zlostavljanja na društvenim mrežama ili internetu, a te probleme neće rešiti ni detektor za metal, ni izmena Krivičnog zakona. Zbog toga je, smatra Stevanović, potrebno hitno započeti rad na izradi nacionalnog programa razvoja i zdravlja mladih, koji mora imati međusektorsku saradnju, jer socijalne determinante zdravlja – siromaštvo, socijalna isključenost i nisko obrazovanje, idu zajedno sa lošim zdravstvenim ishodima.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com