U prethodnoj godini policija je registrovala čak 28.413 događaja nasilja u porodici, najviše u periodu od 2018. do 2022, ističe se nedavno objavljenom Izveštaju o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je dvanaesti put po redu objavio Autonomni ženski centar (AŽC). Kako je istaknuto u izveštaju ove nevladine organizacije, koja već trideset godina radi sa žrtvama nasilja, muškarci su i tokom prethodne godine bili najčešći učinioci nasilja u porodici – čak u 83 odsto slučajeva, dok su među žrtvama dominantno zastupljene žene.
U odnosu na prethodnu godinu došlo je do blagog povećanja broja rizičnih postupaka, broja policijskih naređenja, kao i broja učinilaca nasilja kojima je izrečena mera privremene zabrane prilaska i kontaktiranja, navela je u razgovoru za "Politiku" Tanja Ignjatović, psiholog u Autonomnom ženskom centru. U porastu je i broj slučajeva koji su razmatrani na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju, ali i broj učinilaca nasilja koji su ponovili delo. Statistika, naime, svedoči da je čak 10.365 osoba ponovilo nasilje.
- Treba imati na umu da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici preventivnog karaktera, što znači da nije neophodno da osoba postane žrtva fizičkog nasilja da bi policija reagovala. Ovlašćeni policijski službenici koji prime prijavu o porodičnom nasilju dužni su da urade procenu rizika po standardizovanom obrascu. A kada u izveštaju navedemo da je došlo do blagog porasta broja rizičnih postupaka, to se odnosi na situacije u kojima su policajci po prijavi došli u porodice u kojima je prethodno prijavljivano nasilje, izrečene hitne mere nasilniku, gde su prisutni alkoholizam ili bolesti zavisnosti ili je u toku razvod supružnika, gde postoji prijava za oružje ili je nasilje vršeno i prema ostalim članovima porodice. Da bi se izrekla hitna mera udaljenja nasilnika iz kuće ili zabrana prilaska žrtvi, dovoljno je da postoji jedan od ovih indikatora - objasnila je Ignjatovićeva.
Ona dodaje da se po slovu zakona osoba koja prekrši hitnu meru kažnjava kaznom zatvora, ali u praksi počinilac veoma kratko ostaje iza rešetaka. Međutim, napominje Ignjatovićeva, ne postoji evidencija šta se dešava sa višestrukim prekršiocima ove mere.
- Zakon takođe kaže da je sistematsko kršenje hitnih mera krivično delo koje se kažnjava dužom kaznom zatvora - ukazuje Ignjatovićeva.
Podaci iz izveštaja AŽC-a govore da u srodničkoj relaciji između žrtve i učinioca nasilja u porodici dominira partnerski odnos (bračni, vanbračni, emotivni, aktuelni i bivši). Najčešći učinioci nasilja prema ženama su njihovi partneri – u 65 odsto slučajeva – i drugi muški srodnici (u četvrtini slučajeva). Kada je u pitanju starosna struktura učinilaca nasilja u porodici, oni najčešće imaju od 31 do 50 godina. Zabrinjava činjenica da je lane registrovano čak 40 odsto više maloletnih žrtava u odnosu na 2022. Skoro svaka deseta žrtva porodičnog nasilja u 2023. godini bila je maloletna, a ozbiljno zabrinjava i podatak da je skoro polovina žrtava polnog uznemiravanja takođe bila maloletna, od čega je skoro petina mlađa od 14 godina.
Tanja Ignjatović zaključuje da ni nakon sedam godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici još nije uspostavljena centralna evidencija podataka, niti postoji javno dostupan izveštaj koji integriše podatke iz različitih izvora, pa se u praksi dešava da centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, Republički zavod za socijalnu zaštitu i Republički zavod za statistiku imaju različite podatke o nasilju u porodici.
Porodica najčešće ne prijavljuje policajce nasilnike
Statistika beleži da je prošle godine 140 pripadnika MUP-a počinilo nasilje u porodici, što predstavlja blagi porast u odnosu na 2022, kada ih je bilo 127, i u odnosu na 2021, kada je 107 pripadnika MUP-a učinilo ovo krivično delo, istakla je Tanja Ignjatović. Ona, međutim, napominje da su ove brojke "vrh ledenog brega" jer porodica najčešće ne prijavljuje članove porodice koji rade u MUP-u, jer znaju da su sankcije koje ovo ministarstvo primenjuje prema svojim članovima veoma oštre – osim što mogu izgubiti posao u struci, ni njihovim naslednicima koji žele da se zaposle u MUP-u ne gleda se pozitivno na ovu porodičnu "epizodu". Ovakvi slučajevi najčešće se rešavaju vaninstitucionalno – obično tako što žena ode kod komandira, objasni porodičnu situaciju i zamoli ga za pomoć.
Primeri dobre prakse
Treba pomenuti da je tokom 2023. Više javno tužilaštvo u Beogradu u saradnji sa svih šest osnovnih javnih tužilaštava uspostavilo dva primera dobre prakse – Službu za podršku žrtvama i svedocima rodno zasnovanog nasilja u prostorijama Višeg javnog tužilaštva, i modela rada Grupe za koordinaciju i saradnju u posredovanju u zapošljavanju žena koje su preživele nasilje. Obe aktivnosti su pokazivale odlične rezultate i imale su potencijal da postanu standardna praksa u svim višim javnim tužilaštvima u Srbiji, dok je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu ovim aktivnostima rukovodila koordinatorka za rodno zasnovano nasilje.
Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com