Učili su prva slova u zemlji u kojoj živi oko 60 odsto funkcionalno nepismenih građana, čitali "Bukvar", dok su starije generacije više volele "Kupoholičarku u gradu", "Kako se obogatiti i dobro udati". U Srbji neka deca još čitaju stihove Ljubivoja Ršumovića, Nušićeve "Hajduke" ili Tvenovog "Toma Sojera".
I ne, ovo nisu ona deca iz španskog mesta Noblehasa, gde opština đacima plaća po evro za sat vremena proveden u biblioteci. Ovo su deca iz beogradskih osnovnih škola, koja su učestvovala na "Biser literarnom konkursu" Izdavačke kuće Laguna" na temu "Čarobna kućica na drvetu te vodi u omiljeni kraj tvoje zemlje".
Iskrenost i spontanost
Na konkurs je pristiglo 1.200 radova učenika od prvog do šestog razreda, a za najbolji je izabran sastav Miloša Živkovića iz Osnovne škole "Gavrilo Princip" u Zemunu. Miloš, kojem nagrada nije mogla da bude uručena, jer je na rekreativnoj nastavi, dobio na poklon kompjuter. Od njegove sestre Mile, koja je umesto njega primila nagradu, doznali smo da Miloš voli i šah, u kojem ima dosta uspeha, i da čita basne i avanturističke romane.
Nagrade su dodeljene i školi koja je poslala najveći broj radova - školi "Gavrilo Princip". Nastavnici Jovan Micić iz škole "Josif Pančić" i Gordana Mićić iz škole "Dr Jovan Cvijić", čiji su razredi pokazali najkreativniji pristup konkursu, dobili su novčane nagrade. Knjigama su nagrađena i deca koja su pokazala spisateljsku veštinu ili uspela da osmisle najveštiji zaplet u priči ili najbolje odgovore na temu.
Predsednik žirija, književnik i odgovorni uredik redakcije Školskog programa Radio-televizije Srbije Vladimir Andrić kaže da su nagrađeni radovi u kojima je prisutan jasan autorski pečat, maštovitost i zrelost autora.
- Pred žirijem je bio težak zadatak. Nastojali smo da cenimo iskrenost i spontanost pisca – rekao je Andrić
Veruj i voli, ali više voli da veruješ
Bez namere da nameće neka gotova rešenja, nemoguća u dobroj književnosti, Vladimir Andrić savetovao je decu da pišu ono što osećaju i misle i da ne gledaju mnogo na to da se dopadnu nastavniku.
- Ne nastojte da se dopadnete nama, nego mislite svojom glavom i osećajte svojim srcem. Idite kroz savet širom otvorenih očiju, čitajte sve šta vam dođe pod ruku, pa i kalendar - kaže Andić. On mladim piscima predlaže da ne pišu na zadate teme, da budu iskreni i svoji.
- Znajte, valjan pesnik je u stanju da napiše dobru pesmu i o skupoći krompira. On ne troši mnogo reči, uči od velikih pisaca, ali zna da je oduševljenost samo korak do prepisivanja. Kad napišeš nešto, ostavi da odstoji neko vreme, pa onda pročitaj. Kad veruješ u nešto što si napisao, ne stidi se da to pokažeš i drugima. Veruj i sumnjaj, ali više voli da veruješ. Ja nisam siguran da li verujem u sve što verujem, ali volim da verujem.
Hristina Radak je učenica šestog razreda škole "Starina Novak" u Beogradu. Voli planinu Taru, umetničko plivanje - član je ženske pionirske reperezentacije, voli i divlje životinje, strane jezike, svoje drugare i drugarice. Za sada se odlično snalazi i u pisanju, a želja joj je da s bratom, koji studira matematiku, jednog dana bude možda i broker na berzi.
Hristina Radak pisala je o Tari s pogledom na hidrocentralu. Dobila je nagradu za najuverljiviju maštariju.
- Ja sam na Tari gledala na hidrolektranu s nekog brdašceta, a bio je tu i neki mali medvedić. Ja sam uvek zamišljala da bih mogla da sretnem neku životinjicu, pa da se igram s njom i naišla sam na malog medveda, ali je došla je njegova mama, pa sam pobegla - kazuje nam Hristina svoju priču, kao da se dogodila u stvarnom svetu.
- Pišem za svoju dušu. Imam i rad, koji sam napisala kad sam se posvađala s bratom. Volim knjigu "Mali pirat", gusare i avanture. Volim i pesme o Marku Kraljeviću, posebno "Marko Kraljević ukida svadbarinu". Čitala sam i Aleksandra Dimu. Svi mi kažu: "To je mnogo ozbiljno za tvoj uzrast", ali meni se sviđaju "Dama s kamelijama" i "Crna Lala".
Hristina priznaje da manje čita pesme. Saznajemo da je davno prošlo doba kada su dečaci učili napamet neku pesmicu kako bi se udvarali devojčicama.
Od Vuka, Darka i Sanje iz četvrtog razreda škole "Vožd Karađorđe" u Jakovu, čujemo da deca vole da čitaju i "Mikijev" i "Politikin zabavnik", kao i pesme Ljubivoja Ršumovića. Šestogodišnji Pavle voli knjige s mnogo slika i Tolinove avanture, njegove peripetije sa "bandom kučića i mačića".
Osim onih koji čitaju za ocenu, deca nemaju jasan odgovor zašto nešto čitaju, osim da im se sviđa zaplet ili neverovatnost priče. Jasno je da većina mališana, ako čita, čita pre svega srcem.
Kako zainteresovati decu za knjigu, da li je mlade generacije potrebno nečim animirati, zavisi li interesovanje za knjigu od ličnosti nastavika, šta s decom koja u kući imaju samo jednu knjigu, kako odabrati knjigu, a ne video-igricu ili kompjuter?
Na sva ova pitanja pokušao je da nam odgovori učitelj trećeg razreda škole "Josif Pančić" Jovan Micić, nagrađen kao nastavik čiji je razred pokazao najkreativniji pristup konkursu.
- Decu ne treba animirati, samo pustiti i malo pogurati. Većina mališana voli i želi da piše o neobičim putovanjima. Po pravilu, ako su teme maštovitije i radovi su bolji, ako su teme šematske, radovi su lošiji. Deca imaju bujnu maštu, druže se s aždajama i mravima. Stvaraju neobične mašine, postoje učenici koji kažu: "Moja radost tokom putovanja je neopisiva" i dalje ne pišu sastav. To je, po meni, dovoljno za visoku ocenu, ali svako mora da bude originalan i ne sme da se ponavlja - kaže Micić.
Čujemo da deca manje čitaju nego ranijih godina i da knjiga ima jaku konkurenciju u kompujterima, igricama, fudbalu. Micić smatra da bi učitelji trebalo da deci otkrivaju knjige.
- Deca jednostavno ne znaju. Kad se dobro informišu, preporučuju knjige jedni drugima. Vole razne avanture, ali i Ćopićeve "Magareće godine", koje su bile hit u odeljenju.
Ključna stvar je da deca nauče da misle, a ja sam napravio u razredu tri-četiri tabora koja imaju suprotstavljena mišljenja. Deci je interesantno da međusobno iznose različite stavove i ideje i da ih sukobljavaju.
Problem je, kako Micić naglašava, i u tome što deca nemaju u porodici nikakav kontakt s knjigom.
- Tamo gde nema knjige, a ja sam često viđao porodice koje od literature jedino imaju "Kuvar", dete će imati doneke problem. Nastavnici moraju da imaju razumevanja i za takvu decu i da znaju da smo svi kao ljudi različiti i da imamo drugačija interesovanja.
Jasno je - knjiga neće nikog automatski učiniti boljim čovekom i, kako se oduvek govorilo, neko prođe kroz knjige, a kroz nekog knjige prođu. Ali ipak, zapamtite latinsku poslovicu - čuvajte se čoveka koji je pročitao samo jednu knjigu.
Danijela Tadić