Ljubljana, Beta, specijalno za Nadlanu.com
Kada bi me kao maloga ubola pčela, bio sam tužan ne zbog bolne otekline, već zbog dečje spoznaje da je ona izazvala smrt malog, vrednog i nadasve korisnog insekta. Ko od nas nije voleo i danas ne voli da se zasladi medom, pojede mirisni medenjak, pa i za aperitiv popije časicu medovače?
Sloveniju su ovih dana potresle vesti koje su stizale iz svih krajeva ove, prirodom obdarene, dežele - da su pčelari u poslednje vreme ostali bez polovine, odnosno bez oko 70.000 pčelinjih rojeva. Pčelarska je tuga ovih dana pregolema, traži se krivac i preduzimaju hitne mere, iako za neke uzroke masovnog ugibanja pčela ni one najhitnije nece biti dovoljno brze.
Pčele su na ovaj način pokazale da se s čovekovom okolinom dešava nesto strašno. Zagađena je do te mere, a glavni zagađivač je čovek, da su živote na oltar njegovog beskrupulozonog odnosa prema prirodi sada dale i pčele.
Na prvom mestu uzroka uništenja malih "krilatih farmaceuta", kako ih je nazvao moj nekadašnji televizjiski kolega u Sarajevu Nijaz Abadžić, ističući njihovu korist i neograničenu upotrebu pčelinjih proizvoda u medicini, jesu pesticidi. U Sloveniji ih poljoprivrednici, često i one, koji su zbog svoje štetnosti po okolinu zabranjeni i nisu registrovani, u želji da iz plodova zemlje izvuku što veću korist, prekomerno upotrebljavaju. U potrazi za hranom, koju bi u košnicama trebalo da pretvore u slatki med, pčele odlaze u smrt.
Na njihovo ugibanje, ponovo ljudskom krivicom, utiče i sve veći nedostatak hrane i klimatske promene.
Livadskog cveća u Sloveniji gotovo da više i nema, jer preteranim gnojenjem površina poljoprivrednici godišnje obave i po tri kosidbe. Nekada je prva kosidba bila u junu mesecu.
Klimatske promene dovele su do prekomernog rasta temperature, tako da se sezona pčelarenja završava već u ranim letnjim danima juna. Pčele se povlače u košnice u koje, na to nenavikli pčelari, jednostavno zaborave da ubace spasonosnu veštačku hranu.
I da navedemo još i varoju, bolest pčela čije je lečenje još uvek u fazi nekakvog eksperimenta, čemu nisu vešti ni pčelari, a često ni veterinari.
Slovenija nije jedina zemlja u kojoj pčele umiru zbog ljudske pohlepe i nepažnje. Dešava se to i u Srbiji, i u drugim državama, i zato, kada me je urednica zamolila da napišem nešto lagano i čitljivo, uopšte nisam bio u dilemi da je ovog puta ne poslušam. Zbog slatkog meda, medenjaka i poneke čašice medovače. A pre svega zbog malih "krilatih farmaceuta" zbog kojih sam kao dete bio tužan, a danas sam i tužan i ogorčen. Jer, i pčele ubijaju, zar ne?
Aleksandar Mlač
4. jun 2008.