Japanska bašta

Ne postoji ništa zanimljivije u pozorišnoj umetnosti od predstava za decu! Mališani su najzahtevnija, ali i najzahvalnija publika. I za njih treba, i vredi sve uraditi kako bi ovaj svet upoznali na najbolji i najkreativniji način. Slično su razmišljali i organizatori pozorišnog dečjeg festivala TIBA. 

Beograd će narednih desetak dana obilovati dečjim predstavama iz različitih zemalja.

Organizatori su, praveći selekciju predstava koje će prikazivati na festivalu TIBA, mislili i na one koji decu dovode. Pobrinuli su se da izabrane predstave imaju višeslojna značenja i budu poučne i zanimljive na više nivoa.

Prva od njih, "Japanska bašta", odigrana je u sasvim prigodnom ambijentu – u studiju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Komešanje, nestrpljiva, ali radosna deca ispred ulaza. Novinari ih pitaju, oni se utrkuju ko će da odgovori... - Ovde smo zato što smo osvojili treće mesto na tom i tom takmičenju, i gledaćemo "Japansku baštu".

Glumice, odnosno igračice, uz pomoć svetla, zvuka i pokreta dočaravaju japanske vrtove i sve žive procese u njemu – padanje lišća, žubor vode, prelazak preko potoka, cvetanje, bujanje, dodir lišća, noć u bašti... 

Ubrzo i sami mališani ulaze na scenu, kreću se kroz slike i boje. Prelaze preko kamenja, prave melodije pretrčavajući preko lišća... Kompjuterski senzori reaguju na pokret, proizvodeći nove slike i zvukove. A kako to samo deca umeju da se predano i ozbiljno igraju, onda i svojim drugovima dovikuju: – Evo ga kamen iza tebe! Potrči, požuri...!

Kao što i slogan ovogodišnjeg festivala kaže – to i jeste njihova avantura! Komentari posetilaca na kraju predstave su pozitivni, kažu da se osećaju kao da su neko vreme meditirali, i da bi bila dobra ideja ovakvu jednu predstavu napraviti u Botaničkoj baštu, u Japanskom vrtu.

Predstava jeste kreativna, jer da nije, ne bi mogla zadržati pažnju svim tim mladim, hipermaštovitim umovima. U njoj ne postoje granice u igri i putevima. 

Sina ili ćerku, mlađeg brata, sestru, rođaka... za ruku i pravac TIBA festival! Uživaćete zajedno. 


Nada Veljković