Drugi film Stiva Mekvina (prvi film “Glad” je osvojio brojne pohvale) odlazi korak dalje u ispitivanju do kojih granica filmska umetnost može da stigne. Ipak, Mekvin je pre svega vizuelni umetnik koji ograničenja ne priznaje. Njega ne zanimaju okviri, stvara svoj svet iz koga ne možete da izađete i da želite. Osetićete beznađe, patnju, demone čoveka… osetićete sram!
Neverovatni Majkl Fasbender, koga proglašavaju najvećim glumačkim otkrićem 2011. godine, mada je nama zavrteo pamet još u filmu “Glad”, ostvario je sigurno jednu od najjačih muških uloga ove godine. Brendon, biznismen koji beži od sebe u patološko prepuštanje seksu, je potpuno njegov svakim pokretom i gestom. Malo je danas glumaca poput Fasbendera, a i izazova poput “Srama”.
Paralelno, a u istoj zoni glumačke maestralnosti, je i Keri Maligan, sigurno najblistaviji talenat mlađe generacije, kojoj zadatak ništa lakši nije bio u koži Brendonove sestre Sisi. Iako na drugim krajevima vidljive egzistencije, brat i sestra vode iste borbe sa ličnim demonima. Dok je on poslovno uspešan, ona je stalno u neizvesnosti, a zajednička patnja ih spaja i razbija.
POGLEDAJTE: Trejler filma "Sram"
Zvezda filma “Sram” je i Njujork očima Stiva Mekvina. Dok se brat i sestra stide svog Nju Džerzija i ličnog “prtljaga” koji veruju da su ostavili za sobom napustivši ga, “utehu” im pruža Menhetn. Mesto o kome se “sanja” predstavljeno je kao sterilno okruženje utegnutog poslovnog/korporacijskog života i njegovog logičnog večernjeg nastavka - “kežual” barova spremnim za “opuštanje” seksualnih predatora. Usamljeno. Intenzivno.
Ali, Brendon nije seksualni predator, nije ni zavodnik, možda se samo “medicinski” može okarakterisati kao ovisnik o seksu. On je duboko nesretna osoba, ne veruje ni u šta, osim u trenutak sreće koji mu donosi seks sa osobama prema kojima ništa ne oseća. To je njegovih par sekundi mira, a ostalo mu je ispunjeno demonima prošlosti, sadašnjosti, budućnosti, strahovima, distancom od svega... A onda se pojavljuje sestra Sisi, turbulentna sama po sebi, sklona samopovređivanju, da mu uzburka davno zakopana osećanja i porodične tajne. Svet im se ruši… A mi sve to vidimo svakim delićem sebe.
Nema opravdanja, nema katarze, samo život, direktni nokaut. Zato neki neće voleti ovaj film. Treba hrabrosti gledati. Imate je? Onda će vas ubiti svaka bora na licu Majkla Fasbendera.