Nikoga nije začudilo kada je obelodanjeno da će Mile Kekin sa ostatkom družine iz Gajnica dva puta ove godine napuniti prostor koji im se urezao u sećanju po nezapamćenoj buci pred kraj 2008. Sinoćnje druženje u organizaciji Long Play-a i ispomoć Jelen piva zakazano je još u prvoj polovini godine, pank-rok temperatura u Beogradu rasla je iz dana u dan i kulminirala nekoliko minuta pošto su mlade Nišlije The Combs opravdale izbor za predgrupu.
Tutnjala je Hala sportova u mraku, leteli su baloni sa vrha po parteru i konačno, u 21.45 ludilo je krenulo, kao i nedavno u zagrebačkoj Areni, uz „Kirbaj i kotlovinu“ čiji eksplozivni refren je odmah pretvorio parter u podijum za šutku. Bend je i u Beogradu, kad su u pitanju scena i kostimi, potpuno podržao priču aktuelnog albuma „Svijet glamura“ a publika je pokazala da će se, pored „Kirbaja“ i naslovne teme, još nekoliko njih (najavni singl „Ezoterija“, „Ima da te lajkam“, „Može, može“, „Pravo ja“, „Evo mene na ručku“, „Fotoaparat“...) zacementirati u set listi i posle nekih narednih albuma.
Svira se na aktuelnim koncertima i gotovo cela „Knjiga žalbe“ (2007) pa je, recimo, „Kaže stari što nam fali“ sa Dragojevićevim, prilagođenim refrenom „Što učinio si ti...“ već pod brojem dva potpuno raspalila masu. „Hvala za odličnu atmosferu, velika je čast ponovo biti u Hali sportova, odužićemo vam se sa dva i po sata svega i svačega“, pričao je Mile uoči „Carstva pasea“ a ubrzo je, dok je bend kratko uzimao dah, na stejdž u belom odelu izašao violončelista Stanko i započeo AC/DC klasik „Thunderstruck“ koji se, povratkom grupe, pretvorio u „Soundtrack za moj život“. Još jedna, naslovna sa „Šamara“ brzo je usledila, teško da postoji neko ko tada u hali nije pevao „kako te slijede pogledi, kako se lijepe po tebi...“. „Trening za umiranje“ posvećen je „svim fanovima koji su bili na našem prvom koncertu u bašti SKC-a“, hala se ponovo pretvorila u hor sa 4.500 članova uz „Supermena“.
Obrada Alphaville-a „Fur Immer Punk“ je zadovoljila, pre svega, one što kukaju za starim zvukom benda, a besni „Biološki sat“ i veselica „Konobar“ su, između ostalog, bile odlično zagrevanje za finiš regularnog dela. Pošto su ispozirali fotoreporterima za potrebe svog sajta i nadovezali, logično, „Fotoaparat“, momci su isprašili „Ne volim te“ a zatim i, znatno laganije, mnogima omiljenu o čemu najbolje svedoči milionski „jutjub“ pregled – „Pitala si me“.
POGLEDAJTE FOTO GALERIJU OVDE
Prvo povlačenje je usledilo posle „Ezoterije“ a Miletovo obećanje o trajanju koncerta i, pre svega, spisak onoga što jednostavno, mora da se odsvira jasno su nagoveštavali da će se u Hali sportova prašiti još više od pola sata. „A sada – spektakl“, rekao je Kekin po povratku na binu i, zaista, „Sreća“ sa „rundekovskim“ refrenom i metalnom gitarom je to i bila. Do kraja prvog bisa, još „tri P“- „Politika“, „Pijan“ i ubedljiva „Planeta“. Četvrto „P“ na početku drugog „doigravanja“, „Pjevajte nešto ljubavno“, treštalo je do zemunskog sa jedne i savskog keja sa druge strane, „Nema više naše birtije“ bila je poslednji povratak u devedesete a nakon još dve opštepoznate („Samo za taj osjećaj“, „Nije sve tako sivo“) usledio je originalan, simboličan kraj. Dok su se svetla palila, iz zvučnika se čula „Kad sunce opet zađe“ kao svojevrsni pozdrav pank-rok braći iz firme „KUD Idijoti“ a pogotovo pevaču Tusti čije skorašnje izlečenje od raka je sve obradovalo.
Na početku „Kirbaja“ kaže „večeras Hladno pivo, sutra Severina“. Odanu beogradsku vojsku obožavalaca raduje što je, u ovom slučaju, i prvo i drugo, subotnje veče rezervisano za, trenutno, koncertno najubedljiviji bend na teritoriji bivše Jugoslavije. Hala sportova, koja se potvrdila kao idealan prostor za njihove nastupe, sada je definitivno overena – ostaje da se vidi da li će, promovišući naredni album, Hladno pivo, posle Arene u Zagrebu, napasti i beogradsku.