Roditelji dece sa izrazitom hiperaktivnošću, poremećajem koji nastaje kao posledica odsustva dovoljne pažnje okoline (ADHD), a posebno roditelja, treba da se konsultuju s psihijatrom ili neurologom, jer su izloženi riziku da i sami postanu hiperaktivni ili počnu da pate od poremećaja učenja, pamćenja ili nekih drugih bolesti.
Istraživanje obavljeno na Univerzitetu Merilend pokazalo je da su roditelji dece kod kojih je dijagnosticiran ADHD, 24 puta izloženiji da i sami počnu da pate od ovog poremećaja nego roditelji dece bez ovog poremećaja.
Iako za ADHD postoji genetska predodređenost, ustanovljeno je da ipak ne oboljevaju svi roditelji dece s poremećajem - izjavila je neurolog dr Andrea Hronis koja je rukovodila istraživanjem.
"Sva lečenja i terapije dece su mnogo manje efikasne ako i roditelji imaju sopstvene probleme" - naglasila je ona. Na nesreću, smatra dr Hronis, "kad roditelji imaju psihološke probleme, oni su manje sposobni da životno okruženje deteta prilagode na način koji će detetu pružiti optimalne uslove za razvoj".
Zbog toga, kažu istraživači, neophodno je istražiti i sredinu u kojoj dete odrasta i identifikovatii i, ako je potrebno, tretirati probleme roditelja koji mogu uticati na lečenje deteta.
Naučni tim doktorke Hronis pratio je od 1995. godine, na univerzitetskim klinikama u Čikagu i Pitsburgu, ponašanje 200 dece kod kojih je dijagnosticiran ADHD, ali je u isto vreme kontrolisano da li njihovi roditelji pate od depresije.
Ustanovljeno je da će roditelji predškolske dece sa ADHD, koji i sami imaju probleme u ponašanju, naročito agresivnost, dva do pet puta češće imati mentalne probleme kao što su anksioznost, depresija i korišćenje droga.
Simptomi ADHD često se brkaju sa simptomima nekih drugih mentalnih poremećaja - upozorila je dr Hronis u izveštaju objavljenom u "Časopisu američke akademije za dečju i adolescentnu psihijatriju".
VAŠINGTON, 01. jul 2008. (FoNet)