Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić prava je paradigma politike "i EU i Kosovo". Jer su i Jeremić i politika i dalje na snazi, iako je rezultat očigledan neuspeh Srbije da, zbog Kosova, dve godine od predaje zahteva, ne dobije status kandidata.
Najviše je i najčešće osporavan ministar koga su pre dva dana (ne prvi put) kolege iz stranke, posebno zamenik predsednika DS Dragan Đilas, optužili za loše vođenje kosovske politike i ugrožavanje evropskih integracija Srbije i zatražili njegovu ostavku. On i dalje opstaje na funkciji, a ostavku je podneo potpredsednik Vlade Božidar Đelić koji je, opšti je utisak, dobro radio namenjen mu posao s ciljem da se do statusa dođe. Šef diplomatije nije juče hteo da komentariše kritike Glavnog odbora DS.
Tadićev đak
„Zbog službenog puta u inostranstvo nisam prisustvovao tom sastanku i zato ne mogu da komentarišem napise koji su se s tim u vezi pojavili u medijima“, rekao je Jeremić Tanjugu iz Islamabada, gde je bio u službenoj poseti.
Počeo je kao kandidat Borisa Tadića za budućeg premijera, prešao put tokom koga su ga najglasnije branili ljudi iz DSS, SNS i SPS, a najviše kritikovali diplomatski predstavnici zemalja EU gde se zemlja čiji je ministar zaputila, ali i njegovi sapartijci. Branio je evropske integracije obilazeći nesvrstane, Rusiju i Kinu. Kao Tadićev đak, počeo je sa apsolutnom podrškom svog šefa i učitelja i došao do toga da ga njegov politički mentor i javno prekoreva. Nakon što je diplomatski neprimereno i skandalozno rekao da „onome kome je hrvatska premijerka Jadranka Kosor prijatelj, ne trebaju neprijatelji“, doživeo je otvorene prekore. Tadić je priznao: „Ni dan-danas ne znam da li sam pogrešio ili nisam zbog toga što sam dao veliku šansu mladim ljudima“. Logično pitanje, jer u domenu ministra inostranih poslova je i regionalna saradnja. Nju je Jeremić radio tako nespretno da je najveći regionalni skup lidera u Novom Sadu, pre dve godine, organizovan isključivo sa Andrićevog venca, jer je procenjeno da se sa Vukovim pozivom neko ne bi pojavio.
Sukob sa Stefanovićem
Ostaće upamćen i po najoštrijim sukobima sa onima koji su mu najbliži. Žestoko se posvađao sa svojim do juče najbližim saradnikom Borislavom Stefanovićem koga je letos pokušao da smeni sa mesta političkog direktora svog ministarstva i šefa kabineta. Nije mu uspelo jer je Tadić intervenisao. Usledila je Jeremićeva odmazda, odmah je rivalu oduzeo službeni automobil i kancelariju i „proterao“ ga u potkrovlje, poznatije kao „golubarnik“ Ministarstva spoljnih poslova.
Sukob sa najbližim stranačkim kolegama otvorio je tokom unutarstranačkih izbora prošle jeseni kada je trčeći za mesto potpredsednika izgubio. Optužio je vrh DS-a za krađu na izborima.
Podrška Kini
Demokratama se Jeremić najviše zamerio kada je zarad kineske podrške u SB UN samostalno odlučio da Srbija bojkotuje dodelu Nobelove nagrade i tako, procenjeno je, osramotio zemlju koja se zalaže za odbranu ljudskih prava nasuprot totalitarnim režimima. Takođe je samoinicijativno odlučio da preduhitri dogovore EU i Tadića oko zajedničke rezolucije o Kosovu, i u UN podnese jednostranu rezoluciju, nakon presude Međunarodnog suda pravde.
Svoj potez je opravdavao saznanjem da Albanija sprema svoju rezoluciju, što se nikada nije pokazalo kao tačno. Ostaće upamćeno da je tom prilikom pozvao sve ambasadore EU u svoj kabinet i organizovao da im se izdiktira srpska rezolucija. Ambasadori mu nikada nisu oprostili poniženje što su morali da pišu na kolenima, a zatim svim centralama - glavnim gradovima EU javljaju iznenadne vesti o tome da je Srbija svoj tekst sama predala i da sve ono što je zajednički urađeno propada.
U uvredljivim gafovima delom se krije i razlog neuspeha politike koju je sprovodio.
Izvor: Tamara Spaić za "Blic"