"Gluhi sluha zapečaćena olovom sna i katranom tame, ležahu nepokretno, zagledani u tamu svojega bića, u tamu vremena i večnosti koja im beše skamenila njihovo srce..." (Danilo Kiš)
U okviru izlagačkog ciklusa Afirmacija mladih u Srećnoj galeriji SKC, Teodora Rajić-Mouskos predstavila se crtežima. Izložba je otvorena u četvrtak, 3. jula i trajaće do 12. jula 2008.
Glave, lobanje, unakažena, iskrivljena, deformisana lica. Trag vremena na bezličnim karakterima izobličenih zlom zla. Vrtlog stradanja ljudskog roda, ili spodobe nesrećnih, gubitnika što se samoporažavaju i samosrozavaju, samouništavaju u patnji samoprizivanoj i samoproklamovanoj. Ubijeni mržnjom, obezglavljeni, pa ponovo ubijeni smanjivanjem glave. Patnja, strah, smrt, stradanje, mržnja, nesreća, zlo, bolest, nerazumevanje, netolerancija... Čela, nosevi, oči, usta, uši, vratovi... kao da nestaju - gube se u skraćenjima i beskrajima kroz vreme, kroz celu istoriju čovečantva. Kultura zla, estetika ružnog, ali na kraju, ipak i uvek - lepota istine, uključujući i istinu lepote!
Urednik Srećne galerije Miki Pješčić izrazio je zadovoljstvo činjenicom da je umetnica izabrala baš ovu galeriju za svoju prvu značajniju izložbu crteža, istakavši ujedno potrebu za daljom saradnjom i još većom izložbom u SKC-u. Kao majstor crteža, koji je i sam po sebi dovoljan, a koji pruža gotovo beskrajne mogućnosti za sagledavanja, razumevanja i čitanja, Teodora je umetnica koja beskompromisno stvara delo čiji će značaj sigurno biti u srazmeri s nepretencioznošću i spontanošću u samom postupku nastanka svakog crteža, ali i serijala u celini.
O glavama možemo pričati i pričati, i sve to daje i mnogo prostora i za filozofska teoretisanja. U ovom vizuelno-filozofsko-poetičnom sklopu, tematskom oblikovanju večeri doprinela Danica Stojanović, pročitavši nam svoju pesmu, koja kao da je napisana ispred ovih crteža, crteža koji kao da su ilustracija ove pesme, pesme koja...
Čini mi se da je ipak, pored svih kvaliteta i vrednosti potrebno još jednom istaći osobinu-talenat-genijalnost crtačkog umeća umetnice, ne zato što je sve ređe i ređe viđamo, već zato što je došla u prave ruke i iskazala se na pravi način.
Čestitamo i preporučujemo izložbu, kako umetnicima (posebno onima koji se više bave crtanjem), tako i ljudima koji to, nažalost, nisu, a iskreno žele da budu. Mnogo će naučiti!
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić